Page 164 - Meša Selimović - Derviš i smrt

- Je li? Ako sam ostario, nisam sve pozaboravljao. A što meni ponešto ne ide u glavu, to je
druga stvar.
- Zar ima nešto što tebi ne ide u glavu?
- Ima.

Starac je govorio meni, kao da je ljut na Hasana.

- Ima. Ne ide mi u glavu da ce on na put sa ze nom i njenim muzem, zajedno. Ko je sad
budala? Moj sin, ili taj Latinin?
- Ili obojica - smijao se Hasan, nimalo uvrijedjen. - Ti, izgleda, ne priznaješ prijateljstvo?
- Prijateljstvo? Sa zenama? Dijete moje od trideset godina, u što ti vijek prodje? Sa zenama je
prijatelj samo kulambara.

Umiješao sam se u ovaj nezgodan razgovor, na koji se Hasan samo smijao:

- Mozda prijatelj s muzem.
- Tebi, Ahmed-efendija, ne treba zamjeriti, ti te stvari ne mozeš znati. Kod njih muz uvijek
prima zenine prijatelje, zena muzevljeve nikad.
- Oce, uhvatice te zaduha.
- Na tvoju nesrecu, nece me uhvatiti zaduha, danas je vedar dan i lagan vazduh, uzalud me
plašiš. Govorio sam mu: ako ti nije stalo do nje, ne gubi vrijeme uzalud; ako te nece, nadji
drugu; ako je voliš i ako te voli, otmi je.
- U mog oca sve je jednostavno.
- A zašto ide, krošto ide s njima, neka djavo razumije. Sigurno je samo da vodi naoruzane
momke sa sobom, da njegove prijatelje ne napadnu hajduci. A zar njega ne mogu napasti
hajduci? U nas je sve jednostavno! Jednostavnije je u vas, spetljani sine: sve vam je
nerazumno.
- Kakvu si sad istinu rekao, oce! Od pamtivijeka sinovi su nerazumniji od oceva, i razuma bi
tako sasvim nestalo, ali srecom, sinovi postanu razumni cim postanu ocevi.
- Hoceš li ti ikad postati razuman?
- Muka je sa sinovima, oce.
- Nemoj da se rugaš, znam. Koliko ceš ostati na putu?
- Petnaestak dana.
- Zašto toliko, crni moj sine? Znaš li ti koliko je to petnaest dana?
- Mozda i više.
- Dobro, idi. Kad je tebi svejedno, i meni je. Za petnaest dana mogao bi mi i na grob doci.
Svejedno, idi.
- Rekao si da ti je bolje.
- U mojim godinama bolje i gore stoje jedno uz drugo i smjenjuju se, kao dan i noc. I svijeci
je bolje kad dogorijeva.
- Hoceš li onda da ostanem?
- Da ostaneš? Prvo, lazeš. Drugo, na nos bi mi izašlo kad bi i ostao. Kasno je sad, idi. Ne
zadrzavaj se duze. Petnaest dana, to je meni mnogo, tebi dovoljno. I povedi više momaka, ja
cu platiti. Bice mi lakše kad znam da si siguran.
- Šejh Ahmed ce te obilaziti dok ja budem na putu.
- Najljepši poklon koji ti je Bog mogao dati, to je ovaj dobri i pametni covjek. Ali nije loše da
se malo odmori od tebe, zato za ovih petnaest dana necemo o tebi progovoriti ni rijec.

A svih petnaest dana govorili smo o njemu.