Page 131 - Meša Selimović - Derviš i smrt

Jesi li cuo za Muberida, Mula-Jusufe?

- Nisam.
- Postao je bogat i ugledan zbog dara kakav je i tvoj. A za tebe u našoj kasabi niko ne zna.
Cak ni oni koji dolaze u tekiju. Naši ljudi odlaze s darom u Carigrad ili Misir, a drugi nam
vracaju glas o njima. Mi ne znamo, ne tice nas se, ili ne vjerujemo sebi.
- Ovdašnja slava je malena, svejedno iz kog razloga - rekao sam, ne primajuci prijekor. - Htio
sam da ga pošaljemo u Carigrad, nije pristao.

Mladic se zbunio, kao i prvi put. Samo s manje straha nego onda.

- Ja ovo radim zbog sebe - rekao je tiho. - I nisam ni mislio da li vrijedi. Hasan se nasmijao:
- Ako govoriš iskreno, trebalo bi da ustanem na noge pred tobom.

Gledao je za mladicem, kad je otišao zbunjen zbog pohvala.

- Još ima stidljivih i osjetljivih, prijatelju moj. Zar ti to nije cudno?
- Uvijek ce ih biti.
- Hvala Bogu. Suviše nas je koji više i ne znamo šta je to. Ovakve bi trebalo cuvati, za sjeme.
Izgleda da te se on malo tice - dodao je nenadano.
- Cutljiv je, zatvoren.
- Stidljiv, cutljiv, zatvoren. Neka mu je Alah u pomoci.
- Zašto?
- Vaše derviško zanimanje je cudno, vi prodajete rijeci, koje svijet kupuje, iz straha, ili iz
navike.

On ne zeli, ili ne umije da prodaje rijeci. Ne umije da proda ni cutanje. Ni dar. I nije mu stalo
do uspjeha. Do cega mu je onda stalo?
Uzalud, teško sa je zaustaviti kad neko probudi njegovu paznju. Cesto bez razloga, ili zbog
razloga koji je samo njemu vazan.

- Zašto se toliko raspituješ za njega?
- Ne raspitujem se. Razgovaramo.
- Ti imaš cudnu sposobnost da osjetiš nesrecna covjeka.
- Zar je nesrecan?

Ispricao sam sve što sam znao, ili gotovo sve, o ravnici, djecaku, o njegovoj majci, i dok sam
pricao, postajalo mi je sve jasnije da je mladic zrtva. Kao i ja. I nisam znao cija je muka veca,
njega je sustigla na pocetku zivota, mene na kraju. Nisam to rekao, ali sam i sam osjecao kako
suviše zalim tu nesrecu: udvajao sam se, govoreci i o sebi.
Hasan je slušao, gledajuci u stranu, ne prekidajuci me, uzbudjen, ali dovoljno trijezan da
pogodi suštinu:

- Izgleda da si ga tek sad shvatio. Trebalo mu je pomoci.
- Ne zeli niciju pomoc, ne dopušta da mu se iko pribriblizi, ne vjeruje nikome.
- Povjerovao bi ljubavi. Bio je dijete.
- Volio sam ga. Ja sam ga i doveo ovamo.
- Ne krivim tebe. Svi smo takvi. Krijemo ljubav, tako je i ugušimo. Šteta, i za tebe i za njega.