Page 11 - Meša Selimović - Derviš i smrt

kiridzija (u glasu joj gaðenje, gotovo uzas), dogoni stoku iz Vlaske, iz Srbije, i odgoni u
Dalmaciju i Austriju, za druge trgovce, kao pretrga, tuði sluga. Istetio se, upropastio, imanja
nestaje, pola je prodao sto je od majke ostalo, otac se izbezumio, zbog Hasana je i u postelju
pao, uzalud je molio, uzalud prijetio, niko ga s tog puta ne moze odvratiti. I otac vise nece da
zna za njega, ne dopusta ni ime da mu se pomene pred njim, kao da ga nema, kao da je umro.
Ona je oci isplakala pred ocem, ali nista nije pomoglo. Tada je rekla onko sto je probudilo
moju paznju: zurna je zasvirala zanimljivu pjesmu. Otac je odlucio da ga iskljuci iz
nasljedstva, da sastavi testament pred uglednim ljudima i da ga se javno odrekne. I eto, da se
to ne bi desilo, da ne biva grðe nego sto jest, moli me da govorimo s Hasanonm da se on sam,
dobrovoljno odrekne nasljedstva, da ne padne oceva kletva na njega, i da bude manja sramota
za porodicu. O tome, dodala je, njen Ajni-efendija nista ne zna, nece da se mijesa izmeðu oca
i sina, i ona cini sve na svoju ruku, da umanji nesrecu, a mi joj mozemo mnogo pomoci, ja i
hafiz Muhamed jer, cula je, Hasan dolazi u nasu tekiju, i to joj je drago da makar ponekad
porazgovara s pametnim i dobrim ljudima.

Bio sam joj zahvalan sto se tako razgolitila preda mnom. Pokazala je doduse da me ne cijeni
mnogo, jer se ne ustrucava, ali svejedno, vaznije su stvari bile u pitanju.

Neka je blagoslovena hafiz-Muhamedova sumnjiva bolest, stvorila mi je priliku o kakvoj
nisam mogao ni misliti. Ni njen otac, pred smrt, ne bi imao vise razloga da mi pomogne. Bilo
mi je jasno da Ajni-efendija zna za sve ovo, da je mozda i smislio rijeci koje je njegova zena
sa zadovoljstvom izgovorila. On je mogao znati da nije lako lisiti jedinca sina nasljedstva bez
stvarnih razloga. A da je bio siguran, da su bili sigurni, ne bi se mnogo brinuli za ugled
porodice, i ne bi nas zvali u pomoc. Pa dobro, mislio sam, gledajuci je s paznjom koju sam joj
u pocetku ostao duzan, i nastojeci da mi izraz lica ne bude suvise veseo. U nevolji smo i ti i ja,
zbog brace. Ti svoga hoces da upropastis, ja svoga da spasem. Zelimo to vise od svega, oboje,
samo sto je moje posteno, tvoje prljavo. Ali neka bude, ne tice me se. Nista ne znam o vama,
a cini mi se da jasno vidim koliko mozes da budes nadmocna nad svojim beskrvnim kadijom,
koji postuje tvoju snagu i tvoje bogatstvo, jer nema ni jedno ni drugo. Jedna njegova stidna
noc, i jedan tvoj odlucniji zahtjev mogli bi da izmijene sudbinu moga brata. Tako malo
ulazemo, a toliko mnogo dobijamo.

Gotovo da sam joj otvoreno rekao: u redu, nemamo vise razloga da se krijemo. Dacu ti
Hasana, daj mi moga brata. Tebi do tvog nije stalo, ja bih za svog ucinio i mnogo vise.

Nisam rekao, naravno. Uvrijedila bi se zbog moje otvorenosti, ne vole je kod drugih.

Rekao sam, pristajuci na njenu molbu, da Hasan zaista dolazi u tekiju, da je prijatelj hafiz-
Muhamedov (sto je bila istina), i moj (sto nije bila istina), i da cemo s njim govoriti da ucini
sto ona trazi, jer sam dirnut njenom sestrinskom zaloscu i njenom brigom za ugled porodice.
Jer ako su oni osteceni, svi smo osteceni, i moramo pomoci da ne padne ljaga na ono sto je
meðu nama najbolje, da sprijecimo zlurade podsmijehe kad se uglednima desavaju nesrece. A
obavezuje me i zahvalnost prema dobrotvoru tekije (pomenuo sam njenog oca namjerno, kad
kci nece). I mislim da je dobra ne samo njena namjera vec i zamisao, jer bi sve drugo bilo
nesigurno. Tesko je razbastiniti prvog nasljednika bez krupnih razloga.

- Krupni razlozi postoje.

- Govorim o sudu. Hasan trguje stokom, to je istina, ali to nije neposteno zanimanje. Trosi, ali
ono sto zaradi. Pola imanja dao je svojoj bivsoj zeni, a nije prodao. Tesko da ima ikakvih