Page 390 - Ilijada
P. 390

Homer: Ilijada



                            C. Irida donosi Prijamu glas o odluci bogova. 143-187.


                                    A tad u sveti Ilij Kronion Iridu slaše:
                                 "Idi, Irido brza, sa olimpskog skini se s'jela
            145                  I junačini idi u Ilij Prijamu javit,
                                 K lađama ahejskim sina nek ide iskupiti milog
                                 Dare Ahileju noseć, da ublaži njegovo srce:
                                 Sam nek ide, i drugi Trojanac nek ne prati njega.
                                 Stariji neka ga kakav oglasnik prati, da mazge
            150                  Upravlja i kola s krasnim kotačima, u grad da natrag
                                 Vozi onda mrtvaca, kog ubi divni Ahilej.
                                 Neka mu ni smrt, ni strah na umu ne bude sada,
                                 Jer ćemo pratioca skoroteču boga mu dati;
                                 Taj će ga voditi dotle, k Ahileju dok ga privede.
            155                  A kad ga on u čador Ahilejev veće uvede,
                                 Neće ga ni sam ubit i drugima svim će zabranit,
                                 Jer lud nije Ahilej ni nesmotren, nije ni grešnik,
                                 Već pribjegara će junak poštedjeti usrdno vrlo."
                                    Reče, - i Irida vjetronoga otiđe odmah;
            160                  Prijamu dođe u dvore te tužnjavu, viku zateče.
                                 Sinovi okolo oca sjedeći u dvorištu ruho
                                 Suzama močahu svi, a među njima u struku starac
                                 Bio se zamoto sav i ogrnuo; mnogo na glavi
                                 Praha bijaše tome starini, mnogo na vratu,
            165                  Što ga je nabaco na se objeručke, kad se je valjo.
                                 A po dvorima kćeri i snahe jecahu vrlo
                                 Sjećajući se mnogih i dobrih onih junaka,
                                 Što već ležahu duše od argejskih ruku izgubiv.
                                 Zeusova k Prijamu stupi oglasnica i r'jeć mu rekne
            170                  (Tiho izustiv, a onom tad koljena poduzme drhat):
                                 "Ne boj se, Dardanov sine o Prijame, strah nek te nije,
                                 Jer ti zloslutna ja ne dolazim ovamo sada,
                                 Nego dobro ti misleć, od Zeusa ti glasnica ja sam,
                                 Za te se brine on iz daljine i žar tebe.
            175                  Veli ti Olimpljanin, da Hektora iskupiš divnog
                                 Dare Ahileju noseć, da ublažiš njegovo srce.
                                 Sam otiđi, i drugi Trojanac nek ne prati tebe.
                                 Stariji neka te kakav oglasnik prati, da mazge
                                 Upravlja i kola s krasnim kotačima, u grad da natrag
            180                  Vozi onda mrtvaca, kog ubi divni Ahilej.
                                 Neka ti ni smrt, ni strah na umu ne bude sada,
                                 Jer će se pratilac bog skoroteča tebi pridružit;
                                 Taj će te voditi dotle, k Ahileju dok te privede.
                                 A kad te on u čador Ahilejev veće uvede,
            185                  Neće te ni sam ubit i drugima svim će zabranit,
                                 Jer lud nije Ahilej ni nesmotren, nije ni grešnik,
                                 Već pribjegara će junak poštedjeti usrdno vrlo."




                                                                                                       390
   385   386   387   388   389   390   391   392   393   394   395