Page 346 - Ilijada
P. 346

Homer: Ilijada



                                          C. Apolon i Posidon. 435-467.


         435                     A zemljotresac jaki progovori tad Apolonu:
                              "Što smo se, Febe, nas dva razmakli? to nam ne liči,
                              Pošto već počeše drugi. Sramota će biti, bez borbe
                              Pođemo l' nas dva na Olimp u Zeusove mjedene dvore.
                                                                                    15
                              Počni, jerbo si ti po rođenju mlađi od mene,
         440                  Meni ne pristaje to, jer sam stariji i više znadem.
                              Kakva si, ludove, srca i uma, te ne pamtiš više,
                                                                           16
                              Što sve pretrpjesmo zla nas dvojica okolo Troje
                              Sami od bogova svih, kad dođosmo (Zeus nas je poslo)
                              Služiti Laomedonu prkoždžiji godinu dana
         445                  Za plaću određenu, a onaj nam naloge davo.
                              Širok i vrlo lijep, da imaju grad nerazorljiv,
                              A ti krivoroge krave sporohodne paso si, Febe,
                              Po mnogoklančanoj Idi šumovitoj, po njenim dolma.
                              Ja sam sazidao zid Trojancima okolo grada
         450                  Ali kad vr'jeme plaći donesu veselice Hore.
                              Onda strahoviti kralj Laomedon čitavu plaću
                              Ustavi dvojici nama i s grožnjom nas pusti od sebe,
                              Pa nam i zapr'jeti on, da će i ruke i noge naše
                              Svezat i zatim nas oba na otoke prodat daleke,
         455                  I da će mjeđu uši obojici odrezat nama.
                              Onda se vraćasmo nas dva u dušama srditi svojim,
                              Ljuti zbog plate, što nama obreče i ne dade ipak.
                              A ti si njegovim ljudma sad po volji činiti stao,
                              Nećeš da pokušaš s nama, da prkosni trojanski narod
         460                  Izgine hudo sa djecom i ženama čestitim svojim."
                                 Njemu branitelj gospod Apolon odgovori ovo:
                              "Ne bi, zemljotrešče bože, za mene mogao reći
                              Da sam mudar, zbog ljudi jadnika kada bih s tobom
                              Išo u borbu, ta lišću stabala slični su ljudi,
         465                  Sada su u punu cv'jetu zemaljski jedući hljebac,




               15  437-438. tj. kad se drugi bogovi biju, zašto se ne bismo i nas dvojica?
               16  441-457. Ova je priča ukratko spomenuta već u 7. pjev., st. 452-453. Po svoj su prilici nekad Posidon
               i Apolon nešto skrivili Zeusu, te im on za kazan odredi da godinu dana služe kralju trojanskom Lao-
               medonu. Pošto se godina svrši, ne htjede Laomedon "strahoviti" (st. 451., jer se ni bogova nije bojao)
               da im službu plati. Nato se - po kasnijem grčkom pričanju - rasrdi Posidon i pošalje na Troju nekakvu
               neman (grdosiju, valjda zmaja) koja je proždirala ljude, pa dođe red i na Laomedonovu kćer Hesionu
               da i nju neman proždre, i već ju je Laomedon morao izložiti, ali je ubivši neman izbavi Heraklo, ko-
               jemu je prije toga Laomedon za nagradu, ako mu kćer izbavi, obećao konje, koji se spominju u Ilijadi
               5. pjev., st. 265-267. Budući da Laomedon ne htjede dati Heraklu obećanoga dara, razori ovaj Troju, a
               Laomedona ubije. - Smisao priče o službi Posidona i Apolona kralju Laomedonu nije jasan, ali njom
               su Grci tumačili zašto je Posidon neprijatelj Troje i Trojanaca; pri tom je opet nejasno i čudno zašto
               Apolon miluje Troju i Trojance, premda je i njega Laomedon prevario. - Ono što je ovdje rečeno o He-
               raklu natuknuto je u 5. pjev. st. 638-642. i u 20. pjev., st. 147-148.


                                                                                                       346
   341   342   343   344   345   346   347   348   349   350   351