Page 287 - Ilijada
P. 287

Homer: Ilijada



                              Osim Patroklo junak, svjetovač bozima ravni
                              Živ dok bješe, a sada sudbina snašla ga i smrt?
                              Nego prihvati bič i uzde blistave uzmi,
         480                  A ja ću s kola sići, da s onima zametnem borbu."
                                 Reče Diorejev sin, a Alkimedon u kola bojna
                              Odmah poleti te bič i uzde u ruke uzme,
                              Iz kola onda skoči Automedon; Hektor ga spazi
                              I odmah reče Eneji - nablizu ovaj je stajo - :
         485                  "Svjetniče Trojanaca mjedenhalja, oj ti Eneja,
                              Opazih eno brzog potomka Eakova konje
                              Gdje se pokazaše sad; uzdodrže loše im jesu;
                              Zato bih mogo ih, mislim, da uhvatim, ako se tebi
                              Hoće u duši, jer oni usudili ne bi se nama
         490                  Oprijet stavši nasuprot, u boju se ogledat s nama."
                                 Reče, - i posluša njega Antisov čestiti sinak;
                              Onda pokriju pleći obojica suhim i tvrdim
                              Štitima volujskima, na kojima bijaše mjedi
                              Mnogo; s njima se združe bogoliki Aret i Hromij.
         495                  I pođu; mnogo se njima u grudima nadaše srce
                              Ubiti one i odvest vratova visokih konje,
                              Lude! bez krvi njima povratit se suđeno ne bi
                              Od Automeđona junaka. Zeusu se ocu
                              Pomoli on, te snage, junaštva bude mu puno
                                          24
         500                  Mračno srce , pa svome drugaru prozbori vjernom:
                              "Nemoj, Alkimedone, daleko držat od mene
                              Konje, već mi ih drži uz leđa, brekću veoma;
                              Jer ti ne mislim ja, junaštva da će se Hektor
                              Proći, dokle se ne popne on na ljepogrive konje
         505                  Divnog Ahileja ubivši nas; razagnat će prije
                              Argejsku vojsku svu il' i sam med prvima past će."
                                 Tako rekavši vikne Menelaja, Ajasa oba:
                              "Oj vi Ajasa dva, čelovođe argejske, i ti
                              Oj Menelaje, prvim junacima povjer'te mrca,
         510                  Neka ga opkole oni i čete odbijaju od njeg;
                              Od nas dvojice živih odvratite nemili danak,
                              Jer su pritisli eno u boju plačnom: Eneja
                              I s njim svijetli Hektor, junaci trojanski prvi.
                              Ali daleko sve to u krilu bogova leži;
         515                  I ja ću izmetnut koplje, ostalo briga je Zeusa."
                                 Reče i zamahne kopljem dugosjenim i tad ga baci,
                              Zgodi Areta u štit, što svuda jednako krije,
                              Koplja ne odbi štit, već ono prođe kroz njega,
                              Pa mu se kroz pojas ono u utrobi dolje zabode.
         520                  Kao kad sjekiru oštru držeći udari snažan
                              Čovjek tornoga vola za rozima i sve mu žile
                              Prereže, a vo padne skotrljav se: tako i onaj

               24  500. "mračno srce", tj. žalosno za Patroklom.


                                                                                                       287
   282   283   284   285   286   287   288   289   290   291   292