Page 288 - Ilijada
P. 288

Homer: Ilijada



                              Na tle skotiljav se padne natraške, u utrobu koplje
                              Njemu se oštro zavrti i razglobi koljena njemu.
         525                  Al' na Automedona tad koplje izmetne Hektor;
                              Ali pogledav napr'jed umače Automedon koplju,
                              Jer se naprijed sagne, a dugo koplje se ostrag
                              U tle zabode, i rt kopljani zadršće odmah;
                              Onda ustavi Ares siloviti polet od koplja.
         530                  Jedan na drugog tad bi navalili mačem izbliza,
                              Da ih žestoke vrlo ne rastave Ajasa oba,
                              Koji u vrevu dođu, jer drugar ih pozvao bješe.
                              Njih se uplaši Hektor, Eneja se uplaši hrabri
                              I bogoliki Hromij te natrag udare od njih,
         535                  Ostave ondje Areta ležeći s ranjenim srcem;
                              A Automedon ravan brzonogom Aresu bogu
                              Odoru s onoga skine te kličući prozbori r'ječi:
                              "Malo je doista lakše za mrtvim Menetija sinom
                              U srcu meni od tuge, iako grđega ubih."
         540                     Reče i oružje zatim sa njega krvavo skinuv
                              U kola metne pa i sam uniđe u njih obliven
                              Krvlju po ruku, po licu ko lav, što izjede bika.



                                   D. Hektor se primiče k mrtvacu. 543-699.




                                   a. Hektor nagoni Ahejce u bijeg. 543-625.


                              Opet se kreševo ljuto nad mrtvim rodi Patroklom,
                              Kreševo teško, plačno; Atena zavrgne svađu
         545                  Sišavši s neba dolje, jer Zeus je gromoglasni posla,
                              Neka Danajce digne, kad srce se njemu okrenu.
                                                                            25
                              Kao kad premudri Zeus s nebesa ljudima smrtnim
                              Rastegne crvenu dugu, da znamenje bude im rata
                              Ili studene bure, na zemlji kojano ljude
         550                  Odbija od posala i ovcama u stadu udi:
                              Tako tada Atena crvenim se oblakom zaviv
                              Zađe u ahejsku vojsku i hrabriti svakoga stane.
                              Atrejevome sinu Menelaju snažnome prvom
                              Reče hrabreći njega, jer blizu on joj je bio,
         555                  Stasom i glasom se stvoriv neslomljivim Feniksu slična:
                              "Bit će, Menelaje, tebi sramota, poruga bit će,
                              Ako vjernoga druga Ahileja ponosnog sada
                              Pod zidom trojanskim psi povlačili budu brzići.


               25  545-546. Ta je dva stiha poslije netko umetnuo koji nije promislio da su protivni stihu 596., iz koga
               se vidi da Zeus još jednake pomaže Trojancima.


                                                                                                       288
   283   284   285   286   287   288   289   290   291   292   293