Page 99 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

Stoga, po miåljenu novih grupa koje je joå samo jedan korak delio od stupanja na
vlast, ljudska jednakost viåe nije bila ideal za koji se trebalo boriti, nego opasnost
koju treba spreĆiti. U primitivnija vremena, kad pravedno i mirno druåtvo nije u
stvari ni moglo postojati, u ovo miåljenje je bilo relativno lako verovati. Vizija
zemaljskog raja u kome Ąe ljudi çiveti zajedno kao braĄa, bez zakona i bez
mukotrpnog rada, hiljadama godina nije napuåtala ljudsku maåtu. Ta vizija je Ćak u
izvesnoj meri drçala i grupe kojima su istorijske promene donosile koristi.
Naslednici francuske, engleske i ameriĆke revolucije delimiĆno su i sami verovali u
svoje fraze o ljudskim pravima, slobodi govora, jednakosti pred zakonom i sliĆno, i
Ćak su dopuåtali da im te fraze u izvesnoj meri utiĆu na ponaåanje. Mećutim, u
Ćetvrtoj deceniji dvadesetog veka svi glavni tokovi politiĆke misli bili su
autokratski. Zemaljski raj je bio diskreditovan upravo u trenutku kad je postao
moguĄ. Svaka nova politiĆka teorija, ma kakvim se imenom zvala, vodila je natrag
u hijerarhiju i kruto ustrojstvo. A u opåtem ogrubljavanju pogleda koje je poĆelo
oko 1930. godine, postupci koji su odavno bili napuåteni, ponekad i po nekoliko
stotina godina - hapåenje bez suda, pretvaranje ratnih zarobljenika u robove, javna
pogubljenja, muĆenje zatvorenika, uzimanje talaca i raseljavanje celih naroda - ne
samo da su ponovo uåli u obiĆaj nego su ih tolerisali, pa Ćak i branili, i to ljudi koji
su se smatrali prosveĄenim i naprednim.
Englsoc i njegove suparnice pojavile su se kao potpuno razraćene politiĆke
teorije tek posle jedne cele decenije nacionalnih ratova, graćanskih ratova,
revolucija i kontrarevolucija u svim delovima sveta. Mećutim, njihov prvobitni oblik
se dao naslutiti u raznim sistemima koji su se obiĆno zvali totalitarnim i koji su se
pojavili neåto ranije tokom dvadesetog veka; åto se tiĆe glavnih crta buduĄeg sveta
koji je trebaloda se rodi iz opåteg haosa, one su odavno bile oĆigledne. Isto tako je
bilo jasno i kakva Ąe vrsta ljudi upravljati tim svetom. Novu aristokratiju saĆinjavali
su najveĄim delom birokrati, nauĆnici, tehniĆari, sindikalni rukovodioci, struĆnjaci
za reklamu i propagandu, sociolozi, nastavnici, novinari i profesionalni politiĆari.
Ove ljude, koji su potekli iz nameåteniĆke srednje klase i gornjih kategorija
radniĆke klase, uobliĆio je i povezao jalovi svet monopolitiĆke industrije i
centralizovanog upravljanja. U porećenju s odgovarajuĄim ljudima iz proålih
stoleĄa, oni su bili manje lakomi, manje skloni raskoåi, gladniji Ćiste moĄi i, iznad
svega, svesniji onoga åto Ćine i jaĆi u nameri da uniåte sve åto im se suprotstavi.
Ova poslednja razlika od presudnog je znaĆaja. U porećenju s danaånjom, sve
tiranije poznate iz istorije bile su mlake i neefikasne. VladajuĄe grupe su uvek bile
u izvesnoj meri zaraçene liberalnim idejama i zadovoljne da ostave stvari
nedovråene, da obraĄaju paçnju samo na ono åto njihovi podanici Ćine, bez
interesovanja za ono åto ovi misle. Po savremenim merilima, Ćak je i
srednjovekovna katoliĆka crkva bila tolerantna ustanova. Razlog ovom je delom i to
åto u proålosti nijedna vlada nije imala moĄi da stalno nadgleda svoje graćane.
Pronalazak åtamparije je, mećutim, olakåao manipulisanje javnim mnenjem, a film
i radio su taj proces odveli joå dalje. S razvojem televizije, i tehniĆkim napretkom
koji je omoguĄio da jedna isti instrument moçe istovremeno primati i odaåiljati,
doåao je kraj privatnom çivotu. Svaki graćanin, ili bar svaki graćanin dovoljno
vaçan da ga treba posmatrati, mogao je dvadeset i Ćetiri Ćasa dnevno biti okruçen
pogledima policije i zvucima propagande, dok su svi ostali putevi komuniciranja bili
zatvoreni. Prvi put se pojavila stvarna moguĄnost da se iznudi ne samo potpuna
pokornost volji drçave nego i potpuna istovetnost miåljenja o svim pitanjima.
Posle revolucionarnog perioda åezdesetih godina XX veka, druåtvo se
pregrupisalo, kao i uvek, na Viåe, Srednje i Niçe. Mećutim, nova grupa Viåih, za
razliku od svih svojih prethodnika, nije delovala po instinktu; ona je odavno
shvatila da je jedina stabilna osnova oligarhije kolektivizam. Bogatstvo i privilegije
se najlakåe brane kad se poseduju zajedniĆki. Takozvano 'ukidanje privatne

99/151