Page 101 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

äira partija, koja se, ako za Uçu partiju kaçemo da je mozak drçave, moçe
opravdano uporediti s rukama. Ispod nje dolaze zaglupljene mase koje po obiĆaju
nazivamo 'prolima', i koje saĆinjavaju oko 85 odsto stanovniåtva. Po naåoj ranijoj
klasifikacji, proli su Niçi, jer porobljeno stanovniåtvo ekvatorijalnih zemalja koje
stalno prelaze iz ruku jednog osvajaĆa u ruke drugog, nije ni stalni ni potrebni deo
strukture.
U naĆelu, pripadnost ovim trima grupama nije naslećeno. Teorijski uzev,
dete roditelja Ćlana Uçe partije ne postaje automatski i samo njen Ćlan. Ulaz u
Ćlanstvo jedne ili druge partijske grane zavisi od rezultata ispita koji se polaçe u
åesnaestoj godini. Isto tako, nema nikakve rasne diskriminacije, niti izrazitije
dominacije jedne oblasti nad drugom. U najviåim redovima Partije mogu se naĄi
Jevreji, crnci, Juçnoamerikanci Ćiste indijske krvi, a oblasni upravljaĆi se uvek
uzimaju iz redova stanovniåtva dotiĆne oblasti. Ni u jednom delu Okeanije
stanovniåtvo nema oseĄanja da je kolonijalno, da se njime upravlja iz neke
udaljene prestonice. Okeanija nema prestonicu, a njen titularni åef je osoba za
koju niko ne zna gde se nalazi. Sem åto joj je engleski glavna lingua franca a
Novogovor zvaniĆni jezik, Okeanija nije ni na koji naĆin centralizovana. Njene
upravljaĆe ne vezuje krvno srodstvo nego privrçenost zajedniĆkoj doktrini. Istina je
da je naåe druåtvo podeljeno, i to podeljeno veoma strogo, u kategorije koje na
prvi pogled izgledaju nasledne. Prelaza iz jedne u drugu kategoriju ima daleko
manje nego åto je bilo u kapitalizmu, pa Ćak i u preindustrijsko doba. Izmeću
reĆenih dveju grana Partije dolazi do izvesne razmene, ali samo u onoj meri koju
diktira potreba da se slabiĄi iskljuĆe iz Uçe partije, a ambiciozni pripadnici äire
partije neutraliåu time åto Ąe im se dati moguĄnost da avanzuju. Proleterima se u
praksi ne dopuåta da uću u Partiju. Najobdarenije meću njima, one koji bi
eventualno mogli postati jezgro nezadovoljstva Policija misli jednostavno izdvaja i
likvidira. No ovo stanje stvari nije apsolutno stalno, niti predstavlja stvar naĆela.
Partija nije klasa u starom smislu te reĆi. Njoj nije cilj da prenese vlast na svoju
decu kao takvu; i ako ne bi bilo nikakvog drugog naĆina da se na vrhovima odrçe
najsposobniji ljudi, ona bi bila potpuno spremna da celu jednu novu generaciju
regrutuje iz redova proleterijata. U prelomnim godinama, Ćinjenica da Partija nije
nasledna grupa umnogome je pomogla da se opozicija neutraliåe. Socijalist starog
kova, koji je bio nauĆen da se bori protiv neĆega åto se zvalo 'klasna privilegija',
smatrao je da ono åto nije nasledno ne moçe biti trajno. On nije uvićao da
kontinuitet jedne oligarhije ne mora biti fiziĆki, niti je razmiåljao o tome da su
nasledna aristokratska druåtva uvek bila kratkog veka, dok su pristupne
organizacije, kao åto je katoliĆka crkva, ponekad trajale stotinama i hiljadama
godina. Suåtina oligarhijske vladavine nije naslećivanje od oca na sina nego
odrçavanje izvesnog pogleda na svet i izvesnog naĆina çivota, koje umrli nameĄe
çivima. VladajuĄa grupa je vladajuĄa grupa samo dotle dok moçe sama imenovati
svoje naslednike. Partiji nije stalo da ovekoveĆi svoju krv nego da ovekoveĆi samu
sebe. Ako hijerarhijska struktura ostaje uvek ista, potpuno je nevaçno ko vlada.
Sva verovanje, navike, ukusi, mentalni stavovi koji karakteriåu naåe vreme u
stvari su upravljeni na to da oĆuvaju mistiku Partije i spreĆe da se uvidi prava
priroda danaånjeg druåtva. FiziĆku pobunu, kao i bilo kakav uvodni potez koji bi
vodio pobuni, trenutno je nemoguĄe ostvariti. Od proletarijata se nema Ćega
bojati. Prepuåteni sebi, oni Ąe trajati iz generacije u generaciju i iz stoleĄa u
stoleĄe, radeĄi, mnoçHĄi se i umiruĄi, ne samo bez ikakvog impulsa da se pobune
nego i bez moĄi da zamisle da bi svet mogao biti drugaĆiji nego åto je danas. Oni bi
mogli postati opasni jedino ako bi napredak industrijske tehnike stvorio potrebu da
im se da veĄe obrazovanje; ali poåto vojno i trgovaĆko suparniåtvo viåe nije
potrebno, nivo obrazovanja u stvari se Ćak spuåta. äta mase smatraju ili ne
smatraju nije vaçno. Moçe im se dati intelektualna sloboda jer intelekta i nemaju.

101/151