Page 95 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

potrebno da se njene sumnje uspavaju. Tokom tog vremena na svim bi se
strateåkim mestima prikupile rakete natovarene atomskim bombama; zatim bi se
sve ispalile istovremeno; njihovo dejstvo bi bilo tako razorno da bi odmazda bila
nemoguĄa. No to bi se sa preostalom silom potpisao pakt o prijateljstvu, i poĆelo s
pripremama za napad na nju. Ovaj program, skoro da je i nepotrebno reĄi, Ćista je
fantazija, i nemoguĄe ga je ostvariti. ätaviåe, borbe se ne vode nigde sem u
suprotnim oblastima oko Ekvatora i severnog pola; do invazije na naprijateljsku
teritoriju nikad ne dolazi. Ovo objaånjava Ćinjenicu da su na nekim mestima
granice izmeću superdrçava proizvoljne. Evroazija bi, na primer, lako mogla
osvojiti Britanska Ostrva, koja su geografski deo Evrope; s druge strane, Okeanija bi
svoje granice lako mogla proåiriti do Rajne, pa Ćak i do Visle. No time bi se
povredio princip koga se sve tri strane pridrçavaju mada ga nisu nikad formulisale:
princip kulturnog integriteta. Ako bi Okeanija osvojila oblasti koje su nekad bile
poznate kao Francuska i NemaĆka, bilo bi potrebno ili zatrti sve njihovo
stanovniåtvo - åto bi predstavljalo krupan fiziĆki problem - ili asimilirati pribliçno
sto miliona ljudi koji su, åto se tehniĆkog napretka tiĆe, pribliĆno na nivou
Okeanije. Sve tri superdrçave imaju taj isti problem. Za odrçavanje njihove
strukture apsolutno je potrebno da ne bude nikakvog dodira sa strancima izuzev, u
ograniĆenoj meri, ratnih zarobljenika i obojenih robova. ąak se i na trenutnog
zvaniĆnog saveznika uvek gleda s najcrnjim sumnjama. Sem ratnih zarobljenika,
proseĆni graćanin Okeanije nikad ne vidi graćanina Evroazije ili Istazije. Isto tako,
zabranjeno mu je da uĆi strani jezik. Ako bi mu se dopustilo da dolazi u dodir sa
strancima, on bi otkrio da su to ljudska biĄa sliĆna njemu samom, i da je najveĄi
deo onog åto mu je priĆano o njima laç. HermetiĆki svet u kome on çivi raspao bi
se, a strah, mrçnja i uverenje u sopstvenu ispravnost - elementi od kojih zavisi
njegov moral - mogli bi ispariti. Stoga sve drçave shvataju da, ma koliko puta
Persija, Egipat, Java i Cejlon preåli iz jednih ruku u druge, glavne granice ne sme
preĄi niåta osim bombi.
Ovo pokriva jednu Ćinjenicu koja se nikad ne pominje naglas, ali se
preĄutno shvata i koristi kao osnova za politiĆke postupke, naime Ćinjenica da su u
sve tri superdrçave uslovi çivota uglavnom isti. U Okeaniji je vladajuĄa filozofija
poznata kao englsoc, u Evroaziji se zove neoboljåevizam, a u Istaziji ima kinesko
ime koje se obiĆno prevodi kao "oboçavanje smrti", mada bi taĆniji prevod bio
"negacija sopstvene liĆnosti." Graćaninu Okeanije nije dopuåteno da sazna iåta
bliçe o postavkama ovih dveju filozofija; njega jedino uĆe da ih se gnuåa kao
varvarskih nasilja nad moralom i zdravim razumom. Uistinu se, mećutim, ove tri
filozofije skoro i ne razlikuju, a izmeću druåtvenih sistema Ćiju ideoloåku osnovu
Ćine nema nikakve razlike. Uvek je u pitanju ista piramidalna struktura, isto
oboçavanje poluboçanskog voće, ista privreda koja se odrçava neprekidnim ratom i
radi za neprekidni rat. Iz ovoga sledi da tri superdrçave ne samo da ne mogu
pobediti jedna drugu, nego i da time ne bi stekle nikakvu korist. Naprotiv, dokle
god su u ratu, one podrçavaju jedna drugu, kao tri snopa kukuruza. I, po obiĆaju,
vladajuĄe grupe svih triju sila istovremeno imaju i nemaju jasnu predstavu o svojim
delima. Oni su svoj çivot posvetili osvajanju sveta, ali isto tako znaju da je
potrebno da se rat nastavi bez kraja i pobede. U mećuvremenu, Ćinjenica da
opasnosti od poraza nema omoguĄava poricanje stvarnosti - specijalnu
karakteristiku englsoca i ostalih dveju filozofija. Ovde je potrebno ponoviti ono åto
smo ranije rekli, naime da je rat, postavåi tajan, iz osnova izmenio svoj karakter.
U proålim vremenima, rat je skoro po definiciji, bio dogaćaj koji se pre ili
posle zavråava, obiĆno jasnom pobedom ili porazom. Isto tako, u proålosti je rat bio
jedan od glavnih instrumenata pomoĄu kojih su se ljudska druåtva drçala u dodiru
sa fiziĆkom stvarnoåĄu. Svi vladari su u svim vremenima pokuåavlai da svojim
sledbenicima nametnu laçnu sliku stvarnosti, ali nisu sebi mogli dopustiti luksuz da

95/151