Page 103 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

proålosti, åto je omoguĄeno sistemom misli koji zaista obuhvata sve ostalo, i koji je
u Novogovoru poznat kao dvomisao.

Menjati proålost potebno je iz dva razloga, od kojih je jedan sporedan i, da
tako kaçemo, stvar predostroçnosti. Sporedan razlog je u tome åto Ćlan Partije, kao
i proleter, podnosi danaånje uslove çivota delom i zato åto nema osnova za
porećenje. On mora biti odseĆen od proålosti isto onako kao åto mora biti odseĆen
od inostranstva, poåto je potrebno da veruje da çivi bolje nego njegovi preci, i da
proseĆni nivo materijalne udobnosti raste. No daleko se vaçniji razlog za
podeåavanje proålosti nalazi u potrebi da se oĆuva nepogreåivost Partije. Nije u
pitanju samo to åto govore, statistiĆke podatke i dokumentaciju svih vrsta treba
stalno açurirati da bi se pokazalo kako su predvićanja Partije u svim sluĆajevima
bila taĆna. U pitanju je takoće i to da se ne sme priznati da je ikad bilo promene u
doktrini ili politiĆkom svrstavanju jer priznati promenu svog miåljenja, ili Ćak svoje
politike predstavlja dokaz slabosti. Ako je na primer Evroazija ili Istazija (svejedno
koja) neprijatelj danas, onda je morala to biti oduvek, a ako Ćinjenice govore
drukĆije, onda treba izmeniti Ćinjenice. Tako se istorija uvek piåe iznova. Ovo
svakodnevno falsifikovanje proålosti, koje vråi Ministarstvo istine, onoliko je isto
potrebno za stabilnost reçima koliko i teror i åpijunaça koju vråi Ministarstvo
ljubavi.
Izmenjivost proålosti predstavlja centralno naĆelo englsoca. Tvrdi se da
dogaćaji iz proålosti objektivno ne postoje nego da traju samo u pisanim
dokumentima i ljudskom pamĄenju. Proålost je sve ono u pogledu Ćega se
dokumenti i pamĄenje slaçu. A poåto Partija ima punu kontrolu nad dokumentima, i
podjednako punu kontrolu nad mozgovima svojih Ćlanova, proizilazi da je proålost
onakva kakvom Partija çeli da je prikaçe. Isto tako proizilazi da se proålost, iako je
izmenjiva, ni u kojoj konkretnoj prilici nije bila podvrgnuta izmeni; jer kad joj se
da onoj oblik koji je potreban u datom trenutku, onda ta nova verzija jeste
proålost, dakle nikakva drukĆija proålost nije ni mogla postojati. Ovo vaçi Ćak i
onda kad, kao åto se Ćesto deåava, isti dogaćaj treba korenito izmeniti nekoliko
puta u toku jedne godine. Partija svakom trenutku poseduje apsolutnu istinu, a
jasno je da se neåto åto je apsolutna kategorija nije nikad ni moglo razlikovati od
onog åto je danas. VideĄemo da kontrola nad proåloåĄu zavisi iznad svega od
disciplinovanja pamĄenja. Uveriti se da se svi pisani dokumenti slaçu sa trenutnom
linijom Partije jeste Ćisto mehaniĆki Ćin. Mećutim, isto je tako potrebno seĄati se
da su se dogaćaji odigrali na çeljeni naĆin. A ako se ukaçe potreba da se seĄanje
preuredi ili pisani dokumenti diraju, onda je potrebno i zaboraviti da si to uradio.
Veåtina da se to postigne moçe se nauĆiti kao i svaka druga mentalna tehnika. Nju
odista i uĆi veĄina Ćlanova Partije, a u svakom sluĆaju svi koji su ne samo politiĆki
ispravni nego i inteligentni. To se u Starogovoru, sasvim otvoreno, zove 'Kontrola
nad stvarnoåĄu'. U Novogovoru se zove dvomisao, mada pojam dvomisli obuhvata i
druge elemente.
Dvomisao znaĆi umeĄe da se u svesti istovremeno drçe dva protivreĆna
verovanja, i da se prihvate oba. Partijski intelektualac zna u kom pravcu treba da
menja svoje pamĄenje; on je dakle svestan da izneverava stvarnost; ali primenom
dvomisli on se isto tako uverava da stvarnost nije povrećena. Ovaj proces mora biti
svestan, inaĆe se ne moçe izvesti s dovoljnom preciznoåĄu, ali isto tako mora biti i
nesvestan, inaĆe bi sa sobom nosio oseĄanje laçljivosti, dakle i krivice. Dvosmisao
se nalazi u samom srcu englsoca, poåto je osnovni Ćin Partije upotreba svesne
prevare, s tim åto se zadrçava ona Ćvrstina namere koja prati potpuno poåtenje.
Govoriti svesne laçi, a iskreno verovati u njih, zaboravljati svaku Ćinjenicu kad
postane nezgodna, a onda, kad postane potrebna, izvuĄi je iz zaborava za onoliko
vremena koliko je potrebno, poricati postojanje objektivne stvarnosti a celo to
vreme imati u vidu stvarnost koja biva poricana - sve to je neophodno potrebno.

103/151