Page 98 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

razlike i stvore druåtvo u kome Ąe svi biti jednaki. Tako se kroz celu istoriju
ponavlja bitka koja je u osnovnim crtama uvek ista. Viåi ostaju na vlasti tokom
dugih perioda, ali pre ili posle uvek doće trenutak kad izgube bilo veru u sebe bilo
sposobnost da efikasno vladaju, bilo i jedno i drugo. Onda ih Srednji zbacuju s
vlasti, pridobivåi prethodno za sebe Niçe, kojima tvrde da se bore za slobodu i
pravdu. ąim postignu svoj cilj, Srednji potiskuju Niçe u njihov stari poloçaj slugu, a
sami postaju Viåi. No to se od Niçih ili bivåih Viåih, ili iz obe ove grupe, otcepi
grupa novih Srednjih, i borba poĆinje ispoĆetka. Od ovih triju grupa, jedino Niçi ne
uspevaju Ćak ni privremeno da ostvare svoje ciljeve. Bilo bi preterano reĄi da kroz
celu istoriju nije bilo nikakvog materijalnog napretka. ąak i danas, u periodu
opadanja, proseĆan Ćovek je fiziĆki u boljoj situaciji nego pre nekoliko stoleĄa. Ali
nikakav napredak u bogatstvu, nikakva civilizovanost ponaåanja, nikakva reforma i
nijedna revolucija nisu ĆoveĆanstvu pribliçile jednakost ni za milimetar. S taĆke
glediåta niçih, nijedna istorijska promena nije nikad znaçila niåta viåe do promene
imena gospodara.

Krajem devetnaestog veka, povratni karakter ovog procesa postao je
RĆigledan mnogim posmatraĆima. Na to su se pojavile åkole mislilaca koji su
istoriju tumaĆili kao cikliĆan proces i tvrdili da je nejednakost neizmenjiv zakon
ljudskog çivota. Razume se, ova doktrina je uvek imala sledbenika, ali sad je naĆin
na koji je izloçena bio znaĆajno izmenjen. U proålosti je potreba za hijeharhijskim
oblikom druåtva bila specifiĆna doktrina Viåih. Nju su propovedali kraljevi i
aristokrati, a takoće i njihovi paraziti: sveåtenici, adovkati i sliĆni, ublaçavajuĄi je
obeĄanjima o nadoknadi u zamiåljenom svetu s one strane groba. Srednji su, dokle
god su se borili za vlast, uvek upotrebljavali reĆi kao åto su sloboda, pravda i
bratstvo. Sada su, mećutim, ideju o ljudskom bratstvu poĆeli napadati oni koji joå
nisu bili na upravljaĆkim poloçajima nego su se jednostavno nadali da Ąe do njih
uskoro dopreti. U proålosti su Srednji dizali revolucije pod zastavom jednakosti, a
zatim uspostavljali novu tiraniju Ćim bi oborili staru. Socijalizam, teorija koja se
pojavila poĆetkom devetnaestog veka i predstavljala poslednju kariku u lancu misli
koji seçu sve do robovskih pobuna iz antiĆkog doba, joå uvek je bio jako inficiran
utopistiĆkim idejama proålih vremena. No u svakoj varijanti socijalizma koja se
pojavila otprilike od 1900. godine naovamo, cilj da se uspostave sloboda i
jednakost bio je sve otvorenije napuåtan. Novi pokreti koji su se pojavili sredinom
stoleĄa: englsoc u Okeaniji, neoboljåevizam u Evroaziji i oboçavanje smrti, kako se
obiĆno zove, u Istaziji, imali su kao svesni cilj ovekoveåenje neslobode i
nejednakosti. Ovi novi pokreti su, razumese, ponikli iz starih i imali tendenciju da
zadrçe njihova imena i na reĆima se drçe njihove ideologije. No cilj svih njih bio je
da se u odrećenom trenutku zaustavi napredak i ukoĆi istorija. VeĄ poznato klatno
trebalo je da uĆini joå jedan zamah i potom stane. Po obiĆaju, Viåe je trebaloda
svrgnu Srednji, koji bi na to postali Viåi; ali ovog puta, primenjujuĄi svesnu
strategiju, Viåi Ąe biti u stanju da svoje poloçaje odrçe veĆno.

Ove nove doktrine su nikle delom zbog nakupljenog istorijskog znanja i
porasta istorijske svesti, koja pre devetanestog veka skoro nije ni postojala.
CikliĆni tok istorije sad je postao, ili se Ćinio jasan; a ako je bio jasan, onda je bio i
izmenjiv. No glavni, suåtinski uzrok je bio to åto je, joå poĆetkom dvadesetog veka,
ljudska jednakost postala tehniĆki moguĄa. Joå uvek je bilo istina da ljudi nisu
jednaki po svojim uroćenim talentima i da se funkcije moraju specijalizovati tako
da nekim jedinkama daju prednost nad drugima; ali viåe nije postojala nikakv
stvarna potreba za klasnim razlikama ili velikim razlikama u bogatstvu. U ranijim
vremenima, klasne razlike su bile ne samo neizbeçne nego i poçeljne. Nejednakost
je predstavljala cenu civilizacije. Mećutim, razvoj maåinske proizvodnje je izmenio
situaciju. Mada je i dalje bilo potrebno da ljudi obavljaju razliĆite vrste poslova,
viåe nije bilo potrebe da çive na razliĆitim druåtvenim ili ekonomskim nivoima.

98/151