Page 100 - George Orwell - 1984
P. 100
'çordç Orvel – 1984.
svojine', do koga je doålo sredinom stoleĄa, znaĆilo je u stvari koncentraciju
svojine u daleko manji broj ruku nego ranije, ali s tom razlikom da su novi
posednici bili grupa, a ne masa pojedinaca. PojedinaĆno uzev, nijedan Ćlan Partije
ne poseduje niåta sem sitnih liĆnih stvari. Kolektivno, Partija poseduje sve åto
postoji u Okeaniji, zato åto ima kontrolu nad svim, a proizvodima raspolaçe kako
sam naće za shodno. U godinama posle Revolucije ona je bila u stnaju da na ovaj
upravljaĆki poloçaj stupi skoro neometena, jer je ceo proces bio predstavljen kao
kolektivizacija. Uvek se pretpostavljalo da posle eksproprijacije kapitalistiĆke klase
mora doĄi socijalizam; a kapitalisti su bez pogovora bili eksproprisani. Fabrike,
rudnici, zemlja, kuĄa, saobraĄaj - sve im je to bilo oduzeto; a poåto nisu viåe bili
privatna, proizilazilo je da su druåtvena svojina. Englsoc, koji je izrastao iz
prethodnog, socijalistiĆkog pokreta i nasledio njegovu frazeologiju, u stvari je
sproveo u çivot najvaçniju taĆku socijalistiĆkog programa; s rezultatom, prethodno
predvićenim i nameravanim, da je ekonomska nejednakost uĆinjena trajno.
No problemi ovekoveĆenja hijerarhijskog druåtva su mnogo dublji.
VladajuĄa grupa moçe izgubiti vlast na samo Ćetiri naĆina. Ili biva pobećena spolja,
ili vlada tako neveåto da se mase pobune, ili dopuåta da se stvori jaka i
nezadovoljna grupa Srednjih, ili izgubi samopouzdanje i volju da vlada. Ovi uzroci
ne dejstvuju pojedinaĆno, a po pravilu su, u ovoj ili onoj meri, prisutna sva Ćetiri.
VladajuĄa klasa koja bi se znala saĆuvati od svih njih mogla bi stalno ostati na
vlasti. U krajnjoj liniji, odluĆujuĄi Ćinilac u ovome jeste mentalni stav same
vladajuĄe klase.
Po zavråetku prve polovine ovog veka, prva opasnost je u stvari prestala.
Svaka od triju zemalja koja danas dele svet de facto je nepobediva, i moçe prestati
da to bude tek putem sporih demografskih procesa koje jedna moĄna vlada moçe
lako izbeĄi. Druga opasnost je takoće samo teorijska. Mase se nikad ne bune same,
niti se bune samo zato åto su eksploatisane. U stvari, sve dok im se ne dopuåta da
steknu merilo po kome bi pravile porećenja, one Ćak i nisu svesne da su
eksploatisane. Povratne privredne krize proålih vremena bile su potpuno
nepotrebne i sad im se ne dopuåta da se pojave, ali se drugi, isto tako krupni
poremeĄaji mogu pojaviti, i odista se pojavljuju, a da ne ostave politiĆkih
rezultata, jer ne postoji naĆin na koji bi se nezadovoljstvo moglo jasno izraziti. äto
se tiĆe problema hiperprodukcije, koji je u naåem druåtvu latentan otkako je
razvijena maåinska tehnika, on se reåava putem stalnog ratovanja (vidi Glavu
treĄu), koje je takoće korisno utoliko åto moral stanovniåtva odrçava na potrebnom
stepenu. Stoga bi, s taĆke glediåta naåih sadaånjih upravljaĆa, jedina istinska
opasnost bila u otcepljivanju nove grupe sposobnih, nedovoljno zaposlenih i vlasti
çeljnih ljudi, i porast skepticizma i liberalizma u njihovim redovima. Drugim
reĆima, problem se tiĆe vaspitanja. Posredi je problem trajnog uobliĆavanja svesti
kako upravljaĆke grupe tako i one åire, izvråne grupe koja se nalazi odmah ispod
nje. Na svest masa je jedino potrebno uticati negativno.
ImajuĄi ove osnovne podatke pred sobom, lako je zakljuĆiti kakva je, uopåte
uzev, struktura okeanijskog druåtva, makar je Ćovek i ne poznavao. Na samom vrhu
piramide nalazio se Veliki Brat. Veliki Brat je nepogreåiv i svemoĄan. Za svaki
uspeh, svako postignuĄe, svaku pobedu, svaki nauĆni pronalazak, sve znanje, svu
mudrost, svu sreĄu, svu vrlinu, smatra se da potiĆe direktno iz njegovog voćstva i
inspiracije. Velikog Brata nije video niko. On je lice na plakatima, glas na
telekranu. Moçemo biti manje-viåe sigurni da on neĄe ni umreti a veĄ postoji
znatna nesigurnost oko toga kad se on rodio. Veliki Brat je ruho u kome se Partija
prikazuje svetu. Njegova funkcija je da bude çLça u koju Ąe se sticati ljubav, strah i
poåtovanje, dakle oseĄanja koja se lakåe mogu imati prema jedinki nego pema
organizaciji. Ispod Velikog Brata dolazi Uça partija, Ćije je Ćlanstvo ograniĆeno na
åest miliona, ili neåto manje od dva odsto stanovniåtva Okeanije. Ispod Uçe dolazi
100/151