Page 96 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

podrçavaju bilo kakvu iluziju koja bi mogla iĄi nauåtrb vojnoj spremnosti . Sve dok
je poraz znaĆio gubitak nezavisnosti, ili bilo koji drugi rezultat koji se obiĆno
smatrao nepoçeljnim, mere protiv poraza morale su biti ozbiljne. FiziĆke Ćinjenice
se nisu mogle ignorisati. U filozofiji, ili religiji, ili etici, ili politici, dva i dva moglo
je biti pet, ali kad se konstruiåe top ili avion, moralo je biti Ćetiri. Nespremni
narodi su uvek bivali, pre ili posle, pobećeni; a borba za spremnost je bila
neprijatelj iluzija. Sem toga, da bi se postigla spremnost, trebalo je znati uĆiti od
proålosti, åto je znaĆilo da se morala imati manje-viåe taĆna predstava o tome åta
se u proålosti deåavalo. Razume se, novine i udçbenici istorije su uvek bile prisutni i
obojeni na odrećen naĆin, ali falsifikati ovakve vrste koja se danas praktikuje nisu
bili moguĄi. Rat je bio siguran branik duhovnog zdravlja, a åto se ticalo vladajuĄih
klasa, verovatno i najvaçniji. Dok su se ratovi mogli gubiti ili dobijati, nijedna
vladajuĄa klasa nije mogla biti potpuno neodgovorna.
Ali kad postane doslovno neprekidan, rat istovremeno prestaje da biva
opasan. Kad je rat neprekidan, vojne potrebe nema. TehniĆki napredak se moçe
usporiti, a najopipljivije Ćinjenice poreĄi ili zanemariti. Kao åto smo videli,
istraçivaĆki rad koji se moçe nazvati nauĆnim joå uvek se vråi za potrebe rata, ali u
osnovi predstavlja neku vrstu fantazije, pri Ćemu Ćinjenica da on ne donosi
rezultata pokazuje da rezultati nisu ni vaçni. Spremnost, Ćak ni vojna spremnost,
viåe nije potrebna. U Okeaniji je jedino spremna Policija misli. Poåto je svaka od
ove tri superdrçave nepobediva, svaka je u stvari potreban svet u kome se svako
izvrtanje miåljenja moçe bezbedno vråiti. Stvarnost vråi svoj pritisak samo kroz
svakodnevne potrebe - da se jede i pije, da se ima odeĄa i krov nad glavom, da se
ne pojede neåto otrovno ili padne kroz prozor s najviåeg sprata, i tome sliĆno.
OdseĆen od spoljnog sveta i proålosti, stanovnik Okeanije je sliĆan Ćoveku u
mećuzvezdanom prostoru, koji nema naĆina da odredi åta je gore a åta dole.
Vladari takvih drçava su apsolutni, onako kako to faraoni i cezari nikad nisu mogli
biti. Oni imaju obavezu da Ćuvaju svoje sledbenike od smrti od gladi u nezgodno
velikim koliĆinama, i da ostanu na onako isto niskom nivou vojne tehnike kao åto su
njihovi suparnici; ali kad se taj minimum postigne, mogu da izobliĆavaju stvarnost
kako im se prohte.
Stoga je rat, ako ga merimo merilom proålih ratova, prosto-naprosto
obmana. On je sliĆan borbi izmeću nekih preçivara Ćiji su rogovi smeåteni pod
takvim uglom da ne mogu povrediti jedan drugog. No iako je nestvaran, rat nije
bez znaĆaja. On apsorbuje viåak potroåive robe i doprinosi odrçavanju one posebne
mentalne atmosfere koja je potrebna hijerarhijskom druåtvu. Rat, kao åto Ąemo
videti, danas predstavlja Ćisto unutraånju stvar svake zemlje. U proålosti su se
vladajuĄe grupe svih zemalja, iako su mogle uvićati svoje zajedniĆke interese i
stoga ograniĆavati ratna razaranja, ipak borile jedna protiv druge, s tim åto je
pobednik uvek pljaĆkao pobećenog. Danas se one uopåte ne bore jedna protiv
druge. Rat vodi vladajuĄa grupa protiv svojih sopstvenih podanika, a cilj rata nije
osvajanje tuće ili odbrana svoje teritorije, nego oĆuvanje strukture druåtva. Stoga
je i sama reĆ 'rat' postala pogreåna. Verovatno bi bilo taĆno reĄi da je, postavåi
neprekidan, rat prestao postojati. Onog posebnog pritiska koji je vråio na ljude
poĆev od mlaćeg kamenog doba pa do prvih decenija dvadesetog veka nestalo je, a
na njegovo mesto doålo je neåto sasvim drugo. Rezultat bi bio skoro isti kad bi se
tri superdrçave saglasile da Ąe umesto da se neprekidno bore, çiveti u veĆitom
miru, s tim åto bi svaka bila zatvorena u svoje granice; jer u tom sluĆaju svaka od
njih bi i dalje bila svet za sebe, zauvek osloboćen od otreçnjavajuĄeg dejstva
spoljne opasnosti. Mir koji bi bio zaista stalan bio bi isto åto i stalni rat. To je u
stvari, mada ga ogromna veĄina Ćlanova Partije shvata kao u perifernom stilu, pravi
smisao partijske parole: Rat je mir.

96/151