Page 102 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

S druge strane, u sluĆaju Ćlanova Partije ne moçe se tolerisati Ćak ni najmanje
skretanje s miåljenja o najnevaçnijim stvarima.

Od roćenja do smrti, Ćlan Partije çivi pod paskom Policije misli. ąak i kad je
sam, ne moçe biti siguran da je sam. Gde god bio, u snu ili na javi, na radu ili u
Ćasovima odmora, u kupatilu ili u krevetu, moçe biti nadgledan bez upozorenja i ne
znajuĄi da ga nadgledaju. Niåta åto on radi nije nevaçno. Njegovi prijatelji, njegov
naĆin odmora, njegovo ponaåanje prema çeni i deci, njegov izraz lica kad je sam,
reĆi koje mrmlja u snu, Ćak i karakteristiĆni pokreti njegovog tela, ljubomorno se
ispituju. Ne samo stvarni prekråaj, nego i svaka ekscentriĆnost, ma koliko sitna,
svaka promena navike, svaka nervozna radnja koja bi eventualno mogla biti
simptom unutraånje borbe, bez daljeg Ąe biti primeĄena. On ni u kom pravcu nema
nikakvu slobodu izbora. S druge strane, njegove postupke ne reguliåe nikakav zakon
niti ma kakav jasno formulisan kodeks ponaåanja. U Okeaniji nema zakona. Misli i
dela koji, kad se otkriju, znaĆe sigurnu smrt, nisu zvaniĆno zabranjeni, a beskrajne
Ćistke, hapåenja, muĆenja, zatvaranja i isparivanja ne vråe se kao kazna za stvarno
poĆinjene zloĆine nego jednostavno predstavljaju sredstvo za uklanjanje osoba koji
bi moçda mogle nekad u buduĄnosti poĆiniti zloĆin. Od Ćlana Partije se ne traçi da
ima samo ispravne misli nego i ispravne instinkte. Mnoga verovanja i stavovi koji se
od njega traçe nikad se jasno ne formuliåu; niti se mogu formulisati a da se pri tom
ne iznesu na videlo protivreĆnosti uroćene englsocu. Onaj ko je po prirodi politiĆki
ispravan (u Novogovoru, dobromislen), u svakoj Ąe prilici znati, ne morajuĄi da
razmiålja, koje je verovanje pravo, a koja emocija poçeljna. No u svakom sluĆaju,
komplikovana mentalna dresura prećena u detinjstvu i koncentrisana oko reĆi
zloustavljanje, crnobelo i dvomisao, oduzima mu volju i sposobnost da o bilo Ćemu
misli dublje.
Od Ćlana Partije se zahteva da nema privatnog çivota, niti odmora od
entuzijazma. On treba da çivi u stalnom besnilu mrçnje prema stranim
neprijateljima i unutraånjim izdajnicima, likovanja zbog pobeda i niskopoklonstva
pred moĄi i mudroåĄu Partije. Nezadovoljstvo stvoreno ovakvim golim çivotom bez
radosti smiåljeno mu se okreĄe spoljnim ciljevima putem Dva minuta mrçnje i
sliĆnim mehanizama, a razmiåljanja koja bi eventualno mogla voditi skepsi ili
buntovniåtvu unapred mu ubija rano steĆena unutraånja disciplina. Prva i
najprostija faza te discipline, kojoj se mogu poduĆavati i mala deca, zove se, u
Novogovoru, zloustavljanje. Zloustavljanje znaĆi sposobnost zaustavljanja, kao po
instinktu, na pragu bilo kakve opasne misli. Ona obuhvata umeĄe da se ne shvate
analogije, ne vide logiĆke greåke, pogreåno razumeju i najjednostavniji argumenti
ako se suprostavljaju englsocu, i da se oseti nezainteresovanost ili odbojnost prema
svakom toku misli koje moçe povesti u pravcu jeresi. Ukratko, zloustavljanje
oznaĆava zaåtitnu glupost. Ali glupost nije sama po sebi dovoljna. Naprotiv,
politiĆka ispravnost, u punom smislu te reĆi, zahteva da se nad svojim sopstvenim
mentalnim procesima ima onakva kontrola kakvu akrobata ima nad svojim telom.
Okeanijsko druåtvo u krajnjoj instanci poĆiva na verovanju da je Veliki Brat
svemoĄan a Partija nepogreåiva. No poåto u stvarnosti Veliki Brat nije svemoĄan a
Partija nije nepogreåiva, postoji potreba za neumornom, stalnom elastiĆnoåĄu u
postupku s Ćinjenicama. Ovde je kljuĆna reĆ crnobelo. Kao i mnoge novogovorske
reĆi, ona ima dva mećusobno provureĆna znaĆenja. U odnosu na protivnika, ona
oznaĆava naviku da se bez zazora tvrdi kako je crno belo, suprotno jasnim
Ćinjenicama. U odnosu na Ćlana Partije, ona oznaĆava lojalnu spremnost da se kaçe
da je crno belo kad to zahteva partijska disciplina. No ona oznaĆava joå i
sposobnost da se poveruje da je crno ono åto je belo, åtaviåe da crno jeste belo, i
da se zaboravi da se ikad verovalo drukĆije. To zahteva neprestano menjanje

102/151