Page 104 - George Orwell - 1984
P. 104

'çordç Orvel – 1984.



                   ąak i da se upotrebi sama reĆ     dvomisao potrebno je primeniti dvomisao; jer
                   upotrebljavajuĄi tu reĆ, Ćovek priznaje da çonglira stvarnoåĄu; zatim, joå  jednom
                   primenivåi dvomisao, briåe to saznanje; i tako do beskonaĆnosti, s tim åto je laç
                   uvek za jedan korak ispred istine. U krajnjoj liniji, Partija je upravo pomoĄu
                   dvomisli uspela - i, koliko moçemo znati, moçe joå hiljadama godina uspevati - da
                   zaustavi tok istorije.
                          Sve oligarhijske grupe u proålosti izgubile su vlast ili zato åto su okoåtavale
                   ili zato åto su omekåavale. Postajale su ili tupave i arogantne i gubile sposobnost da
                   se prilagode novim prilikama pa su bivale svrgnute; ili liberalne i plaåljive, Ćinile
                   ustupke onda kad je trebalo da primene silu, i takoće bivale svrgnute. Drugim
                   reĆima, propadale su ili zato åto su bile svesne ili zato åto su bile nesvesne.
                   DostignuĄe Partije je u tome åto je proizvela sistem misli u kome oba uslova mogu
                   istovremeno postojati. Dominacija Partije ne bi mogla biti trajna ni na kojoj drugoj
                   osnovi. Onaj koji hoĄe da vlada, i da vlada i dalje, mora biti sposoban da iåĆDåi
                   oseĄanje za stvarnost, jer tajna vlastodråtva je u kombinovanju vere u svoju
                   nepogreåivost sa sposobnoåĄu da se uĆi na greåkama iz proålosti.
                          Gotovo je nepotrebno reĄi da su najsuptilniji praktiĆari dvomisli oni koji su
                   je izmislili i koji znaju da je to ogroman stepen mentalne prevare. U naåem
                   druåtvu, oni koji su najdalje od toga da vide svet onakav kakav jeste upravo su oni
                   koji su najbolje upoznati sa svetskim zbivanjima. Uopåte uzev, åto je veĄe
                   razumevanje, veĄa je samoobmana; åto je Ćovek inteligentniji, to je manje
                   mentalno zdrav. Jasna ilustracija za ovo jeste Ćinjenida da ratna histerija postaje
                   sve çHåĄa åto se Ćovek viåe penje na druåtvenoj lestvici. Oni Ćiji je pogled na rat
                   najbliçi racionalnom jesu potĆinjeni stanovnici spornih teritorija. Za njih je rat
                   samo trajna opasnost koja prelazi gore-dole preko njihovih tela kao plima. Njima je
                   savråeno svejedno koja strana pobećuje. Oni su svesni da promena gospodara znaĆi
                   samo da Ąe raditi iste poslove kao i pre, za nove gospodare koji s njima postupaju
                   kao i stari. Neåto povlaåĄeniji od njih proli, samo su povremeno svesni rata. Kad se
                   ukaçe potreba, kod njih se moçe podstaĄi pomama straha i mrçnje, ali kad se
                   prepuste samima sebi, oni su u stanju da po duge periode zaborave da se rat i dalje
                   vodi. Na pravi ratni entuzijazam nailazi se upravo u redovima Partije, a ponajpre
                   8çe partije. U pobedu nad celim svetom najĆvråĄe veruju oni koji znaju da je to
                   nemoguĄe. Ovo Ćudnovato povezivanje suprotnosti - znanja s neznanjem, cinizma s
                   fanatizmom - jedna je od glavnih karakteristika okeanijskog druåtva. ZvaniĆna
                   ideologija obiluje protivreĆnostima Ćak i onda kad za njima nema stvarne potrebe.
                   Tako, na primer, Partija odbacuje i kalja svaki princip na kome je poĆivao prvobitni
                   socijalistiĆki pokret, tvrdeĄi da to radi u ime socijalizma. Ona propoveda prezir
                   prema radniĆkoj klasi kakvom nije bilo primera stotinama godina, a svoje Ćlanove
                   oblaĆi u uniformu koja je nekad bila tipiĆna za fiziĆke radnike, i koja je upravo
                   zato i prihvaĄena. Ona sistematski podriva porodiĆnu solidarnost, a svog voću
                   naziva imenom koji se direktno obraĄa oseĄanju porodiĆne odanosti. ąak i imena
                   Ćetiri ministarstva pomoĄu kojih se nad nama vlada prestavljaju svojevrsnu drskost
                   utoliko åto namerno izvrĄu ĆinjeniĆno stanje. Ministarstvo mira se bavi ratom,
                   Ministarstvo istine laçima, Ministarstvo ljubavi muĆenjem, a Ministarstvo obilja
                   izgladnjivanjem. Ove protivreĆnosti nisu ni sluĆajne ni nastale kao rezultat obiĆne
                   hipokrizije: one predstavljaju svesnu primenu dvomisli; jer vlast se moçe
                   beskonaĆno odrçati u rukama jedino mirenjem protivreĆnosti. Ako se ljudska
                   jednakost çeli trajno otkloniti - onda preovladajuĄe mentalno stanje mora biti
                   kontrolisano ludilo.
                          No postoji jedno pitanje koje smo dosad gotovo zanemarili. Ono glasi: zaåto
                   bi trebalo otkloniti ljudsku jednakost? Pod pretpostavkom da smo mehanizam
                   procesa opisali taĆno, koji je razlog ovom ogromnom, precizno isplaniranom naporu
                   da se u datom trenutku zaustavi istorija?



                                                        104/151
   99   100   101   102   103   104   105   106   107   108   109