Page 93 - George Orwell - 1984
P. 93

'çordç Orvel – 1984.



                   nikakve materijalne koristi, posle Ćega se uz nov ogroman trud izgraćuje nova. U
                   principu, ratna proizvodnja se uvek planira tako da apsorbuje svaki viåak koji moçe
                   preostati poåto se podmire najnuçnije potrebe stanovniåtva. U praksi se uvek
                   procenjuje da su potrebe stanovniåtva manje nego åto su u stvari, åto dovodi do
                   hroniĆne nestaåice polovine potrepåtina; no to se smatra korisnim. Namerna je
                   politika odrçavati Ćak i povlaåĄene grupe blizu same ivice siromaåtva, poåto stanje
                   opåte nestaåice poveĄava znaĆaj malih povlastica i tako uveliĆava razliku izmeću
                   grupa. Po merilima s poĆetka dvadesetog veka, Ćak i Ćlanovi Uçe partije çive
                   monaåkim, napornim çivotom. No, i pored toga, ono malo raskoåi koju odista
                   Xçivaju - veliki i lepo urećeni stanovi, bolji kvalitet odeĄe, jela, piĄa i duvana,
                   dvoje ili troje slugu, privatni automobil ili helikopter - smeåtaju ih u svet drugaĆiji
                   od onoga u kome çive Ćlanovi äire partije, a Ćlanovi äire partije imaju sliĆne
                   prednosti u porećenju sa potlaĆenom masom koju nazivamo 'proli'. Druåtvena
                   atmosfera je sliĆna onoj u opsednutom gradu, gde posedovanje komada konjetine
                   predstavlja razliku izmeću bogatstva i siromaåtva. A u isto vreme svest o tome da
                   je zemlja u ratu, dakle u opasnosti, Ćini da ustupanje celokupne moĄi maloj kasti
                   izgleda prirodan, neizbeçan uslov da se ostane u çivotu.

                          Rat, kao åto Ąemo videti, ne samo da vråi potrebno uniåtavanje, nego ga vråi
                   na psiholoåki prihvatljiv naĆin. U principu, bilo bi sasvim jednostavno utroåiti viåak
                   rada u svetu time åto bi se podizali hramovi i piramide, kopale i ponovo zatrpavale
                   rupe, ili Ćak proizvodile pa onda spaljivale ogromne koliĆine robe. No ovim putem
                   bi se stvorila samo privredna, a ne i emocionalna osnova hijerarhijskog druåtva.
                   Ovde nije u pitanju mala masa, Ćiji je stav nevaçan sve dok ih druåtvo primorava na
                   stalni rad, nego moral same Partije. I od najniçeg Ćlana Partije zahteva se da bude
                   sposoban, vredan, pa Ćak i inteligentan u izvesnim uskim okvirima, ali je isto tako
                   potrebno da bude i fanatik koji niåta ne zna a veruje sve åto mu se kaçe, fanatik
                   Ćija su najĆHåĄa oseĄanja strah, mrçnja, uliziåtvo i orgijanistiĆni trijumf. Drugim
                   reĆima, potrebno je da ima mentalitet koji odgovara ratnom stanju. Nije vaçno da
                   li se rat zaista vodi; a poåto odluĆujuĄe pobede ne moçe biti, nije vaçno ni to da li
                   rat teĆe dobro ili loåe. Potrebno je samo da postoji ratno stanje. Cepanje
                   inteligencije, koje Partija traçi od svojih Ćlanova a koje se lakåe postiçe u
                   atmosferi rata, sada je gotovo sveopåte, ali je sve izraçenije åto je stepen
                   hijerarhije veĄi. Upravo su u Uçoj partiji ratna histerija i mrçnja prema
                   neprijatelju najjaĆi. U svojstvu upravljaĆa, Ćlan Uçe partije Ćesto mora znati da je
                   ova ili ona vest o ratu neistina; on moçe Ćesto biti svestan toga da je ceo rat
                   laçiran i da se uopåte ne vodi ili vodi u svrhu potpuno drukĆije od zvaniĆno
                   objavljenih; ali to znanje se lako neutraliåe tehnikom dvomisli. U mećuvremenu,
                   nijedan Ćlan Uçe partije se ni za trenutak ne koleba u svom mistiĆnom verovanju
                   da se rat zaista vodi, i da se mora zavråiti pobedom Okeanije, koja Ąe tada postati
                   neosporni gospodar celog sveta.
                          Svi Ćlanovi Uçe partije religiozno veruju u tu nastupajuĄu pobedu i vlast nad
                   svetom. Taj Ąe se cilj postiĄi ili postepenim osvajanjem sve veĄe teritorije i, na taj
                   naĆin, izgradnjom nepobedive nadmoĄne sile, ili pronalaçenjem kakvog novog
                   oruçja od koga nema odbrane. Na pronalaçenju novih oruçja radi se bez prestanka,
                   i to je jedna od vrlo malo preostalih aktivnosti u kojoj pronalazaĆki ili spekulativni
                   duh mogu sebi naĄi oduåka. Danas u Okeaniji nauka, u starom smislu te reĆi, skoro
                   da je prestala postojati. U Novogovoru ne postoji reĆ koja znaĆi 'nauka'. Empirijski
                   naĆin miåljenja, na kome se zasnivaju sva nauĆna dostignuĄa proålosti, u
                   suprotnosti je sa osnovnim principima englsoca. ąak i do napretka u tehnologiji
                   dolazi samo ako se proizvodi tako usavråene tehnologije mogu na neki naĆin
                   upotrebiti za smanjenje ljudske slobode. U svim korisnim veåtinama, svet ili stoji
                   na mestu ili ide unatrag. Njive se i dalje obraćuju pomoĄu maåina. No u stvarima
                   od çivotne vaçnosti - åto u stvari znaĆi: u ratu i policijskoj åpijunaçi - empirijski




                                                         93/151
   88   89   90   91   92   93   94   95   96   97   98