Page 89 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

Bilo je potrebno Ćak i znatno poznavanje geografije da bi se rat premestio s jednog
dela sveta na drugi.

TreĄeg dana su ga oĆi veĄ neizdrçljivo bolele, a naoĆare je morao brisati
svakih nekoliko minuta. Rad je izgledao kao borba s nekim preteåkim fiziĆkim
zadatkom, neĆim åto Ćovek ima puno pravo da odbije, a ipak neurotiĆno teçi da
obavi. Ukoliko je uopåte i imao vremena da na to pomisli, nije ga uznemiravala
Ćinjenica da je svaka reĆ koju je mrmljao u diktograf, svaki potez hemijske olovke,
smiåljena laç. Bilo mu je stalo, kao i svima ostalima u Odeljenju, da falsifikat bude
savråen. Ujutru åestog dana poplava svitaka malo oslabi. Iz cevi Ćitavih pola sata ne
ispade niåta; zatim jedan svitak; zatim niåta. Celim Odeljenjem proće dubok i tako
reĄi potajan uzdah olakåanja. Ogromno delo, koje se nikad nije smelo pomenuti,
bilo je okonĆano. Sad je bilo nemoguĄe da iko dokaçe pomoĄu dokumenata da je
uopåte bilo rata s Evroazijom. U dvanaest nula-nula neoĆekivano doće saopåtenje
da su svi radnici u Ministarstvu slobodni do sutradan ujutru. Vinston, joå uvek
noseĄi taånu u kojoj je bila knjiga i koju je drçao izmeću nogu dok je radio a pod
sobom dok je spavao, ode kuĄi obrija se, i skoro zaspa u kadi iako je voda bila
jedva viåe no mlaka. S nekim sladostrasnim åkripanjem u zglobovima on se pope
stepenicama do sobe iznad ąeringtonove radnje. Bio je umoran, ali ne viåe sanjiv.
Otvori prozor, potpali prljavu malu peĄ i pristavi lonĆLĄ vode za kafu. Dçulija Ąe
stiĄi za koji trenutak; u mećuvremenu, tu mu je bila knjiga. Sede u zaprljanu
naslonjaĆu i odreåi kaiåeve na taåni.
Teåka crna knjiga, neveåto ukoriĆena, bez ikakvog imena i naslova na
koricama. Redovi u knjizi su takoće izgledali malo neravni. Strane su bile izlizane
na ivicama i lako su se rasturale, kao da je knjiga proåla kroz mnogo ruku. Natpis
na prvoj stranici glasio je!

Emanuel Goldåtajn:
TEORIJA I PRAKSA
OLIGARHIJSKOG KOLEKTIVIZMA

Vinston poĆe Ćitati:

Glava prva
NEZNANJE JE MOă

Tokom cele pisane istorije, a verovatno joå i od kraja mlaćeg kamenog
doba, na svetu su postojale tri vrste ljudi: Viåi, Srednji i Niçi. Bili su izdeljeni na
mnoge potkategorije, nosili bezbroj raznih imena, a njihov brojni odnos, kao i
mećusobni odnosi, varirao je iz veka u vek; no u suåtini se struktura druåtva nije
menjala. ąak i posle ogromnih obrta i na izgled neopozivih promena, uvek se
ponovo uspostavljala ista struktura, upravo kao åto se i çiroskop uvek vraĄa u
stanje ravnoteçe ma koliko se gurnuo na jednu ili drugu stranu.

Ciljevi tih grupa su potpuno neuskladivi...

Vinston prestade Ćitati, najpre da bi uçivao u tome åto zaista Ćita, u
udobnosti i bezbednosti. Bio je sam; bez telekrana, bez uveta s one strane

89/151