Page 84 - George Orwell - 1984
P. 84
'çordç Orvel – 1984.
"Ako bi, na primer, u naåim intresima odgovaralo da nekom detetu bacite u
lice sumpornu kiselinu - biste li bili spremni i na to?"
"Da."
"Spremni ste da izgubite svoj identitet i da ostatak çivota provedete kao
kelner ili luĆki radnik?"
"Da."
"Spremni ste, oboje, da se razdvojite i da se viåe nikad ne vidite?"
"Ne", upade Dçulija.
Vinstonu se uĆini da je proålo mnogo vremena pre no åto je odgovorio. Za
trenutak mu se Ćak uĆinilo da je izgubio moĄ govora. Jezik mu se micao bez glasa,
uobliĆavajuĄi Ćas jednu Ćas drugu reĆ, nekoliko puta uzastopce. Dok je nije
izgovorio, nije ni znao koju Ąe reĆ kazati. "Ne", reĆe najzad.
"Dobro je åto ste mi rekli", reĆe O'Brajen. "Treba da znamo sve."
On se okrete Dçuliji i dodade neåto manje bezizraznim glasom:
"Imate li u vidu da Ąe on, ako i ostane çiv, moçda biti drugaĆija liĆnost?
Moçe se desiti da budemo prinućeni da mu stvorimo nov identitet. Lice, pokreti,
oblik ruku, boja kose - Ćak i glas Ąe mu moçda biti drugaĆiji. A moçe se desiti da i
vi sami postanete drugaĆija osoba. Naåi hirurzi mogu da izmene Ćoveka tako da ga
niko ne moçe poznati. To je ponekad potrebno. Ponekad Ćak amputiramo ruku ili
nogu."
Vinston se ne uzdrça da baci joå jedan kos pogled na Martinovo mongolsko
lice. Nije primeĄivao nikakvih oçiljaka. Dçulija beåe pobledela za jednu nijansu
tako da su joj se pege isticale, no ipak je smelo gledala O'Brajenu u oĆi. Ona
promrmlja neåto åto je izgledalo kao odobravanje.
"Dobro. To je dakle i redu."
Na stoĆLĄu je bila srebrna kutija s cigaretama. Pomalo rasejano, O'Brajen je
gurnu prema njima, uze jednu i sam, i poĆe lagano koraĆati gore-dole, kao da na
nogama bolje misli. Cigarete su bile veoma dobre, veoma debele i Ćvrsto zavijene,
s neuobiĆajeno svilenkastim papirom. O'Brajen ponovo pogleda na sat.
"Martine, ti bi se mogao vratiti u kuhinju", reĆe on. "Ja Ąu za Ćetvrt sata
ponovo ukljuĆiti telekran. Pre nego åto odeå, pogleda dobro lica ovim drugovima,
da ih zapamtiå. Ti ĄHå ih joå vićati. Ja moçda neĄu."
Isto onako kao i na ulazu, ĆoveĆuljkove oĆice im preleteåe preko lica. U
njegovom ponaåanju nije bilo ni trunke prijateljstva. Gledao im je lica da bi ih
zapamtio, ali nije oseĄao nikakvog interesovanja za njih, ili se bar Ćinilo da ne
oseĄa. Vinstonu pade na pamet da sintetiĆko lice moçda i ne moçe menjati izraz.
Bez reĆi, i bez ikakvog pozdrava. Martin, iziće, neĆujno zatvorivåi vrata za sobom.
O'Brajen je hodao gore-dole, s jednom rukom u dçepu svog crnog kombinezona i
drçHĄi u drugoj cigaretu.
"Mora vam biti jasno", reĆe on, "da Ąete se boriti u tami. Uvek Ąete i biti u
tami. PrimaĄete narećenja i izvråavati ih, a da neĄete ni znati zaåto. Kasnije Ąu
vam poslati jednu knjigu iz koje Ąete saznati kakva je prava priroda druåtva protiv
koga se borimo i strategija pomoĄu koga Ąemo ga oboriti. Kad proĆitate knjigu,
biĄete punopravni Ćlanovi Bratstva. Ali izmeću opåtih ciljeva za koje se borimo i
neposrednih zadataka trenutka neĄete znati niåta. Ja vam kaçem da Bratstvo
postoji, ali vam ne mogu reĄi da li njegovih pripadnika ima stotine, ili deset
miliona. Po onome åto Ąete sami znati neĄete moĄi da kaçete da li ih ima Ćak i
jedno tuce. ImaĄete tri ili Ćetiri Ćoveka za vezu; povremeno, kako oni budu
84/151
