Page 85 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

nestajali, zamenjivaĄemo ih drugima. Poåto je ovo vaåa prva veza, zadrçDĄemo je.
Kad budete primali narećenja, ona Ąe dolaziti od mene. Ako naćemo za potrebno
da stupamo u vezu s vama, to Ąe biti preko Martina. Kad vas najzad uhvate,
priznaĄete. To je neizbeçno. Ali moĄi Ąete priznati vrlo malo stvari sem svojih
sopstvenih dela. NeĄete moĄi izdati viåe od åDĆice nevaçnih ljudi. Verovatno neĄete
izdati ni mene. Dotle Ąu veĄ biti mrtav, ili postati druga liĆnost, sa drugim licem."
On nastavi da se kreĄe gore-dole po debelom mekom tepihu. Uprkos
glomaznosti, pokreti su mu na neki naĆin bili laki. To se videlo Ćak i u pokretu
kojim je gurao ruku u dçep, ili obrtao cigaretu. ąak viåe nego snaga, iz njega je
izbijala neka sigurnost u sebe, i razumevanje stvari pomeåano s malo ironije. Ma
koliko ozbiljan i predan bio, nije u sebi imao niĆega od one iskljuĆivosti koja
odlikuje fanatike. Kad je govorio o ubistvu, samoubistvu, veneriĆnim bolestima,
amputiranim udovima i izmenjenim licima, u tonu mu se nasluĆivao blagi podsmeh.
Njegov glas kao da je govorio: "To je neizbeçno, to moramo da radimo, bez
kolebanja. Ali to neĄemo raditi kad çivot opet dobije smisao." Vinstona zahvati
talas divljenja, gotovo oboçavanja prema O'Brajenu. Za trenutak beåe zaboravio
magloviti Goldåtajnov lik. GledajuĄi u O'Brajenova snaçna ramena i lice zatupljenih
crta, tako ruçno a ipak tako civilizovano, bilo je nemoguĄe verovati da on moçe biti
pobećen. Nije bilo lukavstva kome on nije dorastao, ni opasnosti koju nije mogao
predvideti. ąinilo se da je Ćak i na Dçuliji ostavio snaçan utisak. Ona beåe pustila
da joj se cigareta ugasi, i paçljivo ga sluåala. O'Brajen nastavi:
"Svakako ste Ćuli glasine u postojanju Bratstva. Nema sumnje da ste stvorili
svoju predstavu o njemu. Verovatno ste zamiåljali ogroman svet zaverenika koji se
potajno sastaju u podrumima, piåu poruke po zidovima, prepoznaju jedan drugog
po lozinkama ili posebnim pokretima dlana. Niåta od toga nije istina. Pripadnici
Bratstva nemaju naĆina da se prepoznaju; nijedan ne poznaje viåe od nekolicine
ostalih. Ni sam Goldåtajn, ako bi pao u ruke Policije misli, ne bi mogao da im da
potpun spisak Ćlanova, niti ma kakav podatak koji bi ih doveo do potpunog spiska.
Takav spisak ne postoji. Bratstvo se ne moçe iskoreniti zato åto ono nije
organizacija u obiĆnom smislu te reĆi. Ne odrçava ga kao celinu niåta do ideje, koja
je neuniåtiva. Ni vas neĄe podrçavati niåta sem ideje. NeĄete imati drugove,
neĄete imati ko da vas hrabri. Kad vas najzad uhvate, neĄe vam niko pomoĄi. Nikad
ne pomaçemo naåim Ćlanovima. Najviåe åto moçemo, i to kad je apsolutno
potrebno da se neko uĄutka, to je da ponekad prokrijumĆarimo çilet u
zatvorenikovu Ąeliju. MoraĄete se naviĄi da çivite bez rezultata i bez nade. Neko
vreme Ąete raditi, a onda Ąe vas uhvatiti, onda Ąete priznati, i na kraju Ąete
umreti.
To Ąe biti svi rezultati koje Ąete videti. Ne postoji nikakva moguĄnost da se
za naåeg çivota oseti ma kakva promena. Mi smo mrtvaci. Naå jedini pravi çivot
jeste u buduĄnosti. U njoj Ąemo uĆestvovati kao gomilice praha i komadiĄi kostiju.
Ali koliko je ta buduĄnost udaljena ne moçe se znati. Moçda i svih hiljadu godina.
Trenutno ne moçemo niåta sem da malo po malo åirimo oblast duhovne
normalnosti. Ne moçemo deliti kolektivno. Moçemo samo åiriti svoje znanje upolje,
od pojedinca do pojedinca, generaciju za generacijom. Poåto smo suoĆeni sa
Policijom misli, drugog naĆina nema."
On stade i po treĄi put pogleda na sat.

"Skoro vam je vreme da krenete, drugarice", reĆe on Dçuliji. "ąekajte. Bokal
je joå uvek dopola pun."
On napuni ĆDåe i podiçe svoju, drçHĄi je za noçicu.

85/151