Page 82 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

"TaĆke jedan zarez pet zarez sedam odobrene celosno stop predlog u taĆki
åest dvaput viåe smeåan iviĆni sa zlomiålju poniåtiti stop nepristup izgradnji pre
prijema procene reçitroåkova za maåine stop kraj poruke."
Lagano se diçe sa stolice i priće im neĆujno po mekom tepihu. Zajedno sa
novogovorskim reĆima kao da se bio oslobodio i jednog dela zvaniĆnog drçanja, ali
bio je ipak natmureniji nego obiĆno, kao da mu nije drago åto ga uznemiravaju.
Kroz uças koji je Vinston veĄ oseĄao najednom se probi obiĆna zbunjenost. ąinilo
mu se sasvim moguĄe da je napravio glupu greåku. Jer kakvog je u stvari dokaza
imao da je O'Brajen politiĆki zaverenik? Niåta sem kratkog pogleda i jedne jedine
dvosmislene primedbe; sem tog samo svoje potajne nade koje su se zasnivale na
snu. Nije mu mogao pomoĄi Ćak ni izgovor da je doåao po reĆnik, jer bi u tom
sluĆaju Dçulijino prisustvo bilo nemoguĄe objasniti. ProlazeĄi pored telekrana,
O'Brajen se neĆega seti. Zaustavi se, okrete i pritisnu prekidaĆ na zidu. ąu se oåtar
metalni zvuk. Glas uĄuta.
'çulija se oglasi tihim zvukom, kratkim piskom iznenaćenja. Vinston, iako
pritisnut panikom, beåe toliko zaprepaåĄen da se nije mogao uzdrçati.
"Moçete da ga iskljuĆite!" uzviknu on.

"Da", reĆe O'Brajen, "moçemo da ga iskljuĆimo. Imamo tu privilegiju."
Sad je stajao lice u lice s njima. Njegovo krupno telo nadviåavalo ih je, a
izraz lica mu se joå uvek nije dao deåifrovati. ąekao je, pomalo strogo, da Vinston
neåto kaçe, ali åta? ąak i sad je bilo sasvim lako moguĄe da je on prosto veoma
zaposlen Ćovek koji se nervozno pita zaåto ga uznemiravaju. Svi su Ąutali. S
iskljuĆenim telekranom, u sobi je izgledalo smrtno tiho. Sekunde su prolazile,
beskrajne. Uz veliki napor, Vinston je gledao O'Brajenu u oĆi. Onda se mrko lice
najednom raåiri u neåto åto je moglo liĆiti na poĆetak osmeha. Onim svojim
karakteristiĆnim pokretom, O'Brajen popravi naoĆare na nosu.
"Da li da ja kaçem, ili Ąete vi?" upita on.
"Ja Ąu" reĆe Vinston. "Onaj aparat je zaista iskljuĆen?"

"Da, sve je iskljuĆeno. Sami smo."
"Doåli smo ovamo zato åto..."
On zastade, prvi put shvativåi koliko su mu motivi nejasni. Poåto u stvari
nije znao kakvu pomoĄ oĆekuje od O'Brajena, nije mu bilo lako kazati zaåto je
doåao. On produçi, znajuĄi da mu reĆi zvuĆe i slabaåno i pretenciozno:
"Verujemo da postoji neka zavera, neka tajna organizacija koja radi protiv
Partije, i da ste vi u njoj. æelimo da joj se prikljuĆimo i radimo za nju. Mi smo
neprijatelji Partije. Ne verujemo u principe englsoca. Mi smo zlomislitelji. Osim
toga smo i preljubnici. Ovo vam govorim zato åto çelimo da vam se stavimo na
milost i nemilost. Ako çelite da nas optuçite joå za neåto, mi smo spremni."
On stade i osvrte se, s oseĄanjem da su se vrata otvorila. Odista, sitni sluga
çutog lica beåe uåao bez kucanja. Vinston vide da on nosi posluçavnik sa bokalom i
ĆDåama.
"Martin je naå", mirno reĆe O'Brajen. "Martine, donesi piĄe ovamo. Stavi ga
na okrugli stoĆLĄ. Imamo li dovoljno fotelja? Onda moçemo sesti i razgovarati na
miru. Martine, donesi i sebi fotelju. Imamo poslovan razgovor. IduĄih deset minuta
nisi sluga."

ąoveĆuljak sede, ne pokazujuĄi ni najmanje nelagodnosti, a ipak sa malo
sluçinskim ponaåanjem, kao sobar kome se ukazuje kakva privilegije. Vinston ga je
posmatrao iskosa. Sinu mu da taj Ćovek celog çivota igra odrećenu ulogu i da oseĄa
da bi mu bilo opasno odustati od glume ma i za trenutak. O'Brajen dohvati bokal za

82/151