Page 83 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

grliĄ i napuni ĆDåe nekom tamnocrvenom teĆnoåĄu. Ona u Vinstonu probudi nejasno
seĄanje na neåto åto je odavno video na nekom zidu ili oglasnom panou - ogromnu
bocu sastavljenu od elektriĆnih sijalica koja kao da se dizala i spuåtala i toĆila
svoju sadrçinu u ĆDåu. Gledano odozgo, teĆnost se Ćinila skoro crna, ali u bokalu, je
blistala kao rubin. Imala je kiselo-sladak miris. On vide Dçuliju kako podiçe ĆDåu i
miriåe s neskrivenom radoznaloåĄu.
"To se zove vino", reĆe O'Brajen s jedva primetnim osmehom. "O njemu ste
besumnje Ćitali u knjigama. Bojim se, doduåe, da ga do äire partije ne dolazi
mnogo." Lice mu se ponovo uozbilji; on podiçe ĆDåu: "Mislim da Ąe biti umesno da
poĆnemo zdravicom. U zdravlje naåeg voće: u zdravlje Emanuela Goldåtajna."
Vinston podiçe svoju ĆDåu s priliĆnom revnoåĄu. Vino je bilo neåto o Ćemu je Ćitao i
sanjao. Kao i pritiskaĆ i ąeringtonove upola zapamĄene pesmice, pripadalo je
nestaloj, romantiĆnoj proålosti; starostavnim danima, kako je imao obiĆaj da je
naziva u svojim tajnim mislima. Zbog neĆega je uvek mislio da vino ima izrazito
sladak ukus, kao pekmez od kupina, i da smesta opija. U stvari, kad je popio prvi
gutljaj, oseti priliĆno razoĆaranje. Uistinu, posle godina pijenja dçina, jedva ga je i
podnosio. On spusti praznu ĆDåu.
"Dakle Goldåtajn nije izmiåljena liĆnost?" reĆe on.

"Nije, on je stvarna liĆnost, i çiv je. Gde, to ne znam."
"A zavera - organizacija? Da li ona zaista postoji? Nije izmiåljotina Policije
misli?"

"Nije, ona zaista postoji. Zovemo je Bratstvo. O Bratstvu nikad neĄete
saznati mnogo viåe sem toga da postoji i da mu pripadate. O tome Ąu vam joå
govoriti." On baci pogled na svoj sat. "ąak i Ćlanovima Uçe partije nije
preporuĆljivo da iskljuĆuju telekran na duçe od pola sata. Nije trebalo da doćete
zajedno; moraĄete otiĄi jedno po jedno. Vi, drugarice", on se nakloni Dçuliji, "vi
Ąete prvi. Imamo na raspolaganju oko dvadeset minuta. RazumeĄete da vam prvo
moram postaviti neka pitanja. Uopåte uzev, åta ste spremni da radite?"
"Sve za åta mislite da smo sposobni", reĆe Vinston.

O'Brajen se beåe okrenuo u fotelji, tako da je sad bio licem u lice s njima.
Na Dçuliju skoro da i nije obraĄao paçnju, oĆigledno smatrajuĄi da Vinston moçe
govoriti i u njeno ime. Kapci mu se za trenutak spustiåe oko oĆiju. PoĆe postavljati
pitanje tihim, bezizraznim glasom, kao da je u pitanju rutinska stvar, neki katihizis
za koji je veĄ znao veĄinu odgovora.
"Spremni ste da poloçite svoje çivote?"
"Da."

"Spremni ste da poĆinite ubistvo?"
"Da."
"Da Ćinite dela sabotaçe koja mogu doneti smrt stotinama nevinih?"
"Da."

"Da izdate svoju zemlju stranim silama?"
"Da."
"Spremni ste da varate, da falsifikujete, da ucenjujete, da kvarite decu, da
rasturate opojne droge, da podstiĆete na prostituciju, da åirite veneriĆne bolesti -
da uĆinite sve åto bi moglo dovesti do demoralizacije i slabiti moĄ Partije?"
"Da."

83/151