Page 80 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

"Jeste. Samo u celoj priĆi je u pitanju to..."
Po njenom disanju bilo je jasno da je ponovo zapadala u san. æeleo je da
moçe nastaviti priĆu o majci. Po onome åto se seĄao o njoj, nije mislio da je ona
bila neobiĆna çena, joå manje da je bila inteligentna; a ipak je u njoj bilo neke
plemenitosti, neke Ćistote, jednostavno zato åto su naĆela koja je poåtovala bila
njena liĆna. Njena oseĄanja su bila njena sopstvena, i nisu se dala izmeniti
dejstvom iĆega spoljnog. Ona ne bi ni pomislila da nekoristan Ćin postaje samim
tim i besmislen. Kad Ćovek voli nekog, onda ga voli, a kad nema da mu da niåta
drugo, daje mu bar ljubav. Kad je poslednjeg ostatka Ćokolade nestalo, majka je
ipak zagrlila njegovu sestricu. To nije koristilo, nije menjalo niåta, nije proizvelo
jo Ćokolade, nije odagnalo detinju smrt, ni njenu sopstvenu; ali joj se Ćinilo
sasvim prirodnim da zagrli svoje dete. Ona çena, izbeglica, u Ćamcu takoće je
pokrila deĆDĆLĄa svojom rukom koja protiv metka nije koristila niåta viåe no åto bi
koristio list hartije. Ono straåno åto je Partija uradila bilo je u tome åto je ubedila
ljude da goli impulsi, gola oseĄanja, ne vrede niåta, a u isto vreme im otela svu
moĄ nad materijalnim svetom. U kandçama Partije, ono åto Ćovek oseĄa ili ne
oseĄa, åto Ćini ili ne Ćini, nije predstavljalo doslovno nikakvu razliku. Bilo kako
bilo, Ćovek je nestajao, i viåe se ni za njega ni za njegove postupke nije Ćulo. Bio
je potpuno izvuĆen iz toka istorije. A ipak ljudima od pre svega dve generacije to
se ne bi Ćinilo od prvenstvene vaçnosti, zato åto nisu ni pokuåavali da izmene
istoriju. Njima je rukovodio sistem liĆnih odanosti koji nisu ni dovodili u pitanje.
Vaçni su bili liĆni odnosi; neki krajnje beznadeçan pokret, jedan zagrljaj, jedna
suza, jedna reĆ samrtniku, mogli su imati vrednosti sami po sebi. Njemu iznenada
pade na pamet da su proli joå uvek ostali takvi. Oni nisu bili odani jednoj partiji, ni
jednoj zemlji, ni jednoj ideji; bili su odani jedan drugom. Prvi put u çivotu, ne
prezre prole niti pomisli o njima samo kao o nepokretnoj masi koja Ąe jednog dana
Rçiveti i preporoditi svet. Proli su ostali ljudi. Nisu otvrdnuli u duåi. Drçali su se
primitivnih emocija koje je on morao da ponovo uĆi sa svesnim naporom. MisleĄi te
misli, on se seti, bez oĆigledne veze, kako je pre nekoliko nedelja video odseĆenu
åaku kako leçi na ulici i gurnuo je nogom u kanal kao da je koren kupusa.
"Proli su ljudska biĄa", reĆe on naglas. "Mi nismo."
"Zaåto?" upita Dçulija, koja se beåe ponovo probudila.
On malo razmisli. "Da li ti je nekad palo na pamet", reĆe "da bi
najpametnije uradili da jednostavno izićemo odavde pre nego åto bude kasno i da
se viåe nikad ne vidimo?"
"Jeste, dragi, nekoliko puta. Ali ipak neĄu."
"Dosad smo imali sreĄe", reĆe on, "ali to ne moçe trajati joå dugo. Ti si
mlada. Izgledaå normalna i bezgreåna. Ako se bude Ćuvala ljudi kao åto sam ja,
mogla bi ostati çiva joå pedeset godina."

"Ne. Sve sam ja to preturila u glavi. äta ti radiå, to Ąu i ja. I ne budi tako
maloduåan. Ja sam dosta veåta u tome da ostanem çiva."
"Moçda Ąemo biti zajedno joå åest meseci - godinu dana - ne moçemo znati
koliko. Na kraju Ąe nas svakako razdvojiti. Shvataå li koliko Ąemo potpuno biti sami?
Kad nas uhvate, neĄemo moĄi niåta, doslovno niåta, da uĆinimo jedno za drugo. Ako
priznam, streljaĄe te; ako odbijem da priznam, opet Ąe te streljati. Niåta åto bih
mogao reĄi, ili se uzdrçati da kaçem, neĄe moĄi da odloçi tvoju smrt ni za pet
minuta. NeĄu znati za tebe ni da li si çiva ili mrtva; ni ti za mene. BiĄemo potpuno
nemoĄni u svakom pogledu. Jedino åto Ąe biti vaçno to je da ne izdamo jedno
drugo, mada ni to neĄe znaĆiti baå niåta."
"Ako misliå na priznavanje", reĆe ona, "tu nema greåke, priznaĄemo. Svi
priznaju, uvek. Tu se ne moçe niåta. MuĆe te."

80/151