Page 79 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

je pripadalo. Majka je bila potpuno spremna da mu da viåe nego åto mu je
pripadalo. Uzimala je zdravo za gotovo da on 'muåko', treba da dobije veĄi deo; no
ma koliko mu davala, uvek je traçio joå. Pri svakom obroku preklinjala ga je da ne
bude sebiĆan, da ne zaboravi da mu je sestrica gladna i da je i njoj potrebna
hrana, ali nije pomagalo. On bi dreĆao od besa kad bi prestala da mu sipa jelo,
pokuåavao da joj istrgne åerpu i kutlaĆu, grabio zalogaje iz sestrinog tanjira. Znao
je da Ąe majka i sestra zbog toga gladovati, ali se nije mogao uzdrçati; Ćak je
smatrao da ima i pravo na viåe jela. ąinilo mu se da ga razularna glad u çelucu
opravdava. Izmeću obroka, ako majka ne bi straçarila, stalno je krao iz kukavne
zalihe hrane na polici.

Jednog dana se podelilo sledovanje Ćokolade, koga nije bilo veĄ nedeljama,
ako ne i mesecima. Sasvim se jasno seĄao dragocenog komadiĄa Ćokolade. Na njih
troje zapalo je dve unce (Unca - 28,35 grama; prim. prev) (u to vreme se joå uvek
raĆunalo na unce). Bilo je oĆigledno da je to treblao podeliti na tri jednaka dela.
Odjednom, kao da je sluåao nekog drugog, Vinston Ću sebe kako krupnim i grubim
glasom zahteva da mu se da ceo komad. Majka mu reĆe da ne bude halapljiv. Izrodi
se duga, jetka svaća, bez kraja i konca, s uzvicima, moljakanjem, suzama,
grdnjama, cenkanjem. Njegova siĄXåna sestrica, grĆevito se drçHĄi za majku obema
rukama, sasvim sliĆna majmunĆetu, sedela je i posmatrala ga preko njenog ramena
krupnim, çalosnim oĆima. Na kraju majka odlomi tri Ćetvrtine Ćokolade i dade
Vinstonu; preostalu Ćetvrtinu dade njegovoj sestri. DevojĆica dohvati Ćokoladu i
tupo se zagleda u nju, moçda i ne znajuĄi åta je to. Vinston je jedan trenutak
stajao i posmatrao je. Zatim, hitrim skokom, istrçe komadi Ćokolade iz sestrine
ruĆice i izlete na vrata.
"Vinstone! Vinstone!" povika majka za njim. "Vrati se! Vrati sestri njenu
Ćokoladu!"
On stade, ali se ne vrati. MajĆine briçne oĆi nisu silazile s njegovog lica. ąak
i sad kad je razmiåljao o svemu tome, nije znao åta je to åto se neposredno zatim
desilo. Shvativåi da joj je neåto oteto, njegova sestra poĆe slabaåno cvileti. Majka
je obavi rukom i steçe joj glavicu sebi na grudi. Neåto u tom pokretu govorilo mu je
da mu sestrica umire. On se okrete i pobeçe niz stepenice, dok mu je Ćokolada u
ruci postajala lepljiva.
Majku viåe nije video. Kad je pojeo Ćokoladu, osetio se malo postićen i
smucao ulicama nekoliko sati, sve dok ga glad nije oterala kuĄi. Kad se vratio,
majke nije bilo. U to vreme tako åta je veĄ postajalo normalno. Iz sobe nije
nedostajalo niåta sem majke i sestre. Nisu bile ponele niåta od odeĄe, Ćak ni
majĆin kaput. Ni posle toliko godina nije bio siguran da li mu je majka mrtva. Bilo
je savråeno moguĄe da su je oterali u logor za prisilni rad. äto se sestre tiĆe, mogli
su je odvesti, kao i Vinstona, u neku od kolonija za napuåtenu decu (zvale su se
Vaspitno-popravni centri) koje je postalo potrebno podiĄi posle graćanskog rata; ili
su je moçda poslali u logor zajedno s majkom, ili prosto ostavili negde da umre.

San mu je joå uvek bio jasan u svesti, osobito onaj zakrivljujuĄi, zaåtitniĆki
pokret rukom u kome kao da je bio sadrçan sav njegov smisao. U seĄanju mu se
vrati drugi san, koji je sanjao pre dva meseca. U njemu je majka, onako isto kako
je sedela na otrcanom krevetu zastrtom belim pokrivaĆem s detetom koje se Ćvrsto
drçalo za nju, sedela u potonulom brodu, duboko ispod njega, i svakog minuta
tonula sve dublje, ali joå uvek gledala naviåe, u njega, kroz sve tamniju vodu.
On ispriĆa Dçuliji o majĆinom nestanku. Ne otvarajuĄi oĆi, ona se okrete i
smesti udobnije.

"Vidim da si u to vreme bio prava svinja", nerazgovetno reĆe ona. "Sva deca
su svinje."

79/151