Page 77 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

"U stvari sam vam hteo reĄi da sam u vaåem Ćlanku naiåao na dve reĆi koje
su zastarele. No u upotrebi su bile sve do nedavno. Jeste li videli deseto izdanje
ReĆnika Novogovora?"
"Nisam", reĆe Vinston. "Mislio sam da joå nije iziåao. Mi se u Dokumentaciji
joå uvek sluçimo devetim."
"Deseto izdanje se neĄe pojaviti joå nekoliko meseci; ali razdeljeno je
nekoliko signalnih primeraka. Jedan imam i ja. Moçda bi vas interesovalo da
pogledate."

"Veoma", reĆe Vinston, shvativåi smesta kuda to vodi.
"Neka od novih dostignuĄa upravo su ingeniozna. Smanjenje broja glagola -
mislim da Ąe vas to osobito zanimati. Kako Ąemo: da li da vam poåaljem po kuriru?
Bojim se da Ąu zaboraviti; za te stvari nemam pamĄenje. Moçda ako biste vi doåli
do mene da vam ga dam? ąekajte. DaĄu vam moju adresu."
Stajali su ispred telekrana. Pomalo rasejano, O'Brajen pipunu po dçepovima,
zatim izvadi beleçnik s koçnim koricama i zlatnu hemijsku olovku. Odmah ispod
telekrana, u poloçaju da svako ko posmatra s druge strane instrumenta moçe
proĆitati åta piåe, on naçvrlja adresu, otkide list i dade ga Vinstonu.
"Kod kuĄe sam obiĆno uveĆe", reĆe on. "Ako me ne bude, moj sluga Ąe vam
dati reĆnik."

Potom ode, ostavivåi Vinstona da drçi listiĄ papira, koji ovog puta nije
trebalo kriti. On ipak paçljivo nauĆi adresu napamet, i posle nekoliko sati ubaci
papir u rupu za pamĄenje zajedno sa gomilom drugih papira.
Njihov razgovor je potrajao najviåe dva-tri minuta. Cela epizoda mogla je
imati samo jedno znaĆenje. Bila je smiåljena da bi Vinston saznao O'Brajenovu
adresu. To je bilo potrebno, jer se niĆija adresa nije mogla doznati drukĆije no
direktnim pitanjem. Nisu postojali nikakvi imenici. Ono åto mu je O'Brajen u stvari
rekao, znaĆilo je 'ako budeå poçeleo da me vidiå, evo gde me moçHå naĄi'. Moçda Ąe
Ćak u reĆniku biti sakrivena kakva poruka. No u svakom sluĆaju jedno je bilo
sigurno. Zavera o kojoj je sanjao odista postoji, a on je upravo dosegao njenu
spoljnu ivicu.
Znao je da Ąe se pre ili posle odazvati O'Brajenovom pozivu. Moçda
sutradan, moçda posle dugog odlaganja - nije bio siguran. Ono åto se deåavalo bio
je samo razvoj procesa koji je poĆeo pre nekoliko godina. Prvi korak je bila
potajna, nemarna misao, a drugi otpoĆinjanje dnevnika. Onda je preåao s misli na
reĆi, a s reĆi na dela. Poslednji korak je ono åto Ąe se desiti u podrumima
Ministarstva ljubavi. On je to prihvatio. Kraj je bio sadrçan u poĆetku. Ali ipak je
bilo straåno; ili taĆnije, sliĆno prvom dahu smrti; oseĄao se kao da je u manjoj meri
çiv. Joå dok je razgovarao s O'Brajenom, u trenutku kad je shvatio smisao njegovih
reĆi, osetio se kao da mu je celo telo obuzela hladna drhtavica. Imao je oseĄanje
da zakoraĆuje u hladnu vlagu groba; a od toga åto je oduvek znao da je grob tu i da
ga Ćeka nije mu bilo mnogo bolje.

7.
Vinston se probudi oĆiju punih suza. Dçulija se sanjivo okrete pored njega,
promrmljavåi neåto åto je verovatno bilo "äta je?"
"Sanjao sam..." poĆe on, pa se preseĆe. Bilo je previåe komplikovano da bi
se moglo iskazati reĆima. Pored samog sna, postojalo je i seĄanje vezano za njega
koje mu se vratilo u pamet u onih nekoliko sekundi posle bućenja.

77/151