Page 75 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

rekao da su avioni postojali daleko pre njegovog roćenja, i daleko pre Revolucije,
to joj se nije uĆinilo ni najmanje vrednim paçnje. Najzad, kakve veze ima ko je
izmislio avion? U priliĆno veĄoj meri ga je pogodilo kad je iz neke njene sluĆajne
primedbe zakljuĆio da se ona ne seĄa da je Okeanija pre Ćetiri godine bila u ratu s
Istazijom a u miru s Evroazijom. Bilo je istina da je ceo rat smatrala nameåtenom
stvari; no bilo je oĆigledno da Ćak nije ni primetila da se promenilo ime
neprijatelja. "Mislila sm da smo oduvek u ratu s Evroazijom", bila mu je ravnoduåno
rekla. To ga je malo poplaåilo. Avion je bio pronaćen davno pre njenog roćenja, ali
je do izmene u ratu doålo pre svega Ćetiri godine, kad je veĄ uveliko bila odrasla.
Oko toga se prepirao s njom skoro Ćetvrt sata. Na kraju je uspeo da joj prisili
seĄanje da se vrati, sve dok se nije nejasno podsetila da je nekad neprijatelj bio
Istazija a ne Evroazija. No cela stvar joj se i dalje Ćinila nevaçnom. "Ko te pita?"
rekla mu je nestrpljivo. "Uvek je jedan rat za drugim, a zna se da su sve vesti i tako
gola laç."
Ponekad joj je priĆao o Odeljenju dokumentacije i besramnim falsifikatima
koje tamo Ćini. To je nije uçasavalo. Na pomisao da laçi postaju istine njoj se nije
stvarala provalija pod nogama. On joj ispriĆa o Dçonsu, Aronsonu i Raterfordu i
duboko znaĆajnom komadu papira koji je u jednom trenutku drçao u ruci. To na
nju ostavi osobit utisak. Isprva Ćak nije ni shvatila u Ćemu je suåtina priĆe.
"Jesu li to bili tvoji prijatelji?" upita ga ona.

"Nisu, nisam ih ni poznavao. Bili su Ćlanovi Uçe partije. Sem toga, bili su
daleko stariji od mene. Oni su iz starih dana, pre Revolucije. Jedva sam ih
poznavao i iz vićenja."
"Pa åto se onda sekiraå? Partija i tako sve vreme ubija ljude."
On pokuåa da je natera da shvati. "Ovo je izuzetan sluĆaj. Nije u pitanju
samo to åto je neko ubijen. Shvataå li da je proålost, od juĆe pa unatrag, ukinuta?
Ako je joå igde ima, onda je u nekoliko predmeta uz koje nisu vezane nikakve reĆi,
kao åto je onaj komad stakla. Mi veĄ ne znamo doslovno niåta o Revoluciji i
vremenu pre Revolucije. Svaki dokument je uniåten ili falsifikovan, svaka knjiga
preraćena, svaki spomenik, ulica, svaka zgrada prekråtena, svaki dokument
izmenjen. A taj proces se nastavlja iz dana u dan, iz minuta u minut. Istorija se
zaustavila. Ne postoji niåta sem beskonaĆne sadaånjosti u kojoj Partija uvek ima
pravo. Razume se, ja znam da se proålost falsifikuje, ali neĄu nikad moĄi da
dokaçem, Ćak ni onda kad sam ja taj koji falsifikuje. Kad se falsifikat izvråi, ne
ostaje nikakav dokaz. Jedini dokazi su u mojoj glavi, ali ja nikako ne mogu biti
siguran da se iko drugi seĄa onoga Ćega i ja. I samo sam jednom u çivotu, u tom
sluĆaju o kome ti priĆam, zaista imao u ruci konkretan dokaz posle dogaćaja -
godinama posle dogaćaja."
"I åta ti je to vredelo?"

"Niåta, jer sam ga bacio posle nekoliko minuta. Ali da mi se to desi danas,
saĆuvao bih ga."
"Ja, vala, ne bih!" reĆe Dçulija. "Ja sam sasvim spremna da reskiram, ali sam
za neåto korisno, a ne za parĆLĄe starih novina. I da si ga saĆuvao, åta bi mogao da
uradiå s njim?"
"Verovatno niåta naroĆito. Ali to je bio dokaz. Mogao je posejati sumnju
ovde-onde, pod uslovom da se usudim i pokaçem ga nekome. Ne verujem da Ąemo
Låta moĄi da izmenimo za naåeg çivota. Ali moguĄe je zamisliti male grupice otpora
ovde-onde - grupice ljudi koji se udruçuju, grupice koje postepeno rastu i moçda
ostave neåto pisano za sobom, da bi sledeĄa generacija produçila gde smo mi stali."
"Dragi, meni nije stalo do sledeĄe generacije. Meni je stalo samo do nas."

75/151