Page 76 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

"Ti si buntovnik samo od pojasa naniçe", reĆe joj on.
Ona naće da je to neverovatno duhovito i oduåevljeno mu baci ruke oko
vrata.
Za finese partijske doktrine nije imala nimalo interesovanja. Kad god bi on
poĆinjao da priĆa o principima englsoca, dvomisli, izmenjivosti proålosti, i
poricanju objektivne stvarnosti, i da upotrebljava reĆi iz Novogovora, njoj je
postajalo dosadno, zbunjivala bi se i govorila da na to nikad ne obraĄa paçnju. Zna
se da su sve to budalaåtine; zaåto se onda sekirati? Ona zna kad da kliĆe a kad da
viĆe 'ua'; to je sve åto Ćoveku treba. Ako bi i dalje govorio o tim pitanjima, ona bi -
imala je tu nezgodnu naviku - padala u san. Bila je jedna od onih koji mogu da
zaspe u svakom trenutku i svakom poloçaju. RazgovarajuĄi s njom, on shvati kako
je lako prikazati fasadu politiĆke ispravnosti a pritom nemati pojma åta ispravnost
znaĆi. U izvesnom smislu, pogledi partije najuspeånije su se nametali ljudima
nesposobnim da ih shvate. MoguĄe je bilo naterati ih da prihvate najoĆiglednija
nasilja nad stvarnoåĄu, poåto nikad nisu potpuno shvatali svu veliĆinu onoga åto se
od njih traçi, a za javni çivot nisu bili dovoljno zainteresovani da bi primetili åta se
deåava. Zato åto nisu shvatili do kraja, ostajali su normalni. Oni su jednostavno
gutali sve, a to åto bi progutali nije im åkodilo jer nije ostavljalo niåta za sobom,
baå kao åto zrno kukuruza prolazi nesvareno kroz telo kakve ptice.

6.

Najzad se dogodilo. OĆekivana poruka je stigla. ąinilo mu se da je na to
Ćekao celog çivota.
,åao je dugim hodnikom u Ministarstvo, i stigao skoro do mesta gde mu je
'çulija tutnula ceduljicu u åake, kad je osetio da odmah za njim ide neko krupniji
od njega. Taj neko, ko god je bio, malo se zakaåljao, oĆigledno spremajuĄi se da
progovori. Vinston se naglo zaustavi i okrete. Ugleda O'Brajena.

Najzad su stajali licem u lice; Vinston oseti samo jedan impuls: da pobegne.
Srce mu je çestoko tuklo. Ne bi bio sposoban da progovori. O'Brajen, mećutim,
produçi istim korakom, za trenutak prijateljski poloçi ruku na Vinstonovu miåicu,
tako da obojica kretoåe dalje jedan uz drugog. Zatim progovori s onom Ćudnom
ozbiljnom uĆtivoåĄu po kojoj se razlikovao od veĄine Ćlanova Uçe partije.
"Nadao sam se da Ąu imati prilike da porazgovaram s vama", reĆe on. "Neki
dan sam Ćitao u Tajmsu jedan va Ćlanak u Novogovoru. Vas Novogovor zanima s
nauĆne taĆke glediåta, zar ne?"

Vinston beåe povratio neåto kontorole nad sobom. "Teåko da bi se moglo reĄi
da je s nauĆne taĆke glediåta", reĆe on. "Ja sam samo amater. To nije moja oglast;
nisam nikad imao posla sa samim stvaranjem jezika."
"Ali se njime izvrsno sluçite", reĆe O'Brajen. "To ne mislim samo ja. Nedavno
sam razgovarao s jednim vaåim prijateljem koji je zaista struĆnjak. Za trenutak mu
se ne mogu setiti imena."
Vinstonovo srce se opet bolno protrese. Taj o kome je bila reĆ nije mogao
biti niko drugi do Sajm. Ali Sajm je bio ne samo mrtav, nego ukinut, nelice.
Pomenuti ga bilo bi smrtno opasno. O'Brajenova primedba je oĆigledno trebalo da
posluçi kao signal, kao åifra. UĆestvujuĄi zajedno s njim u malom Ćinu zlomisli,
O'Brajen je od Vinstona naĆinio sauĆesnika. Oni produçLåe korakom niz hodnik, ali
O'Brajen se najednom zaustavi. Gestom koji je uvek obezoruçavao i odavao
prijateljstvo, on popravi naoĆari na nosu. Zatim nastavi:

76/151