Page 74 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

desiti sve dok su u sobi. Probiti se do nje bilo je teåko i opasno, ali sama soba je
bila svetiliåte. To je bilo sliĆno iluziji koju je imao Vinston posmatrajuĄi stakleni
pritiskaĆ: da se u taj stakleni svet moçe uĄi i da se, kad se Ćovek naće unutra,
vreme moçe zaustaviti. ąesto su se prepuåtali fantazijama o bekstvu. SreĄa Ąe ih
drçati neograniĆeno i oni Ąe nastaviti svoju igru, kao i dosad, sve dok ih ne snaće
prirodna smrt. Ili Ąe Ketrin umreti pa Ąe Vinston i Dçulija, spretno manevriåXĄi,
uspeti da izdejstvuju dozvolu da se uzmu. Ili Ąe zajedno izvråiti samoubistvo, Ili Ąe
nestati, izmeniti svoj izgled, nauĆiti da govore kao proli, zaposliti se u fabrici i
proçiveti svoj çivot u nekoj sporednoj uliĆici, neotkriveni. No oboje su znali da su
sve to besmislice. U stvarnosti bekstvo nije bilo moguĄe. ąak ni onaj jedini
izvodljiv plan, samoubistvo, nisu imali namere da sprovedu. æiveti od danas do
sutra, od jedne sedmice, do druge, rastezati sadaånjost koja nije imala buduĄnosti,
bio je nepobediv nagon, kao åto je nepobediv nagon pluĄa da uvlaĆe svaki novi dah
sve dok ima vazduha.
A ponekad su govorili i o aktivnoj buni protiv Partije, ali nisu znali ni kako
da uĆine prvi korak. ąak i da je ono basnoslovno Bratstvo i postojalo, joå uvek bi
put do njega ostao teåkoĄa. On joj je ispriĆao o Ćudnoj bliskosti koja je postojala,
ili se Ćini da postoji, izmeću njega i O'Brajena, i o impulsu koji mu je ponekad
dolazio: da prosto priće O'Brajenu, objavi mu da je neprijatelj Partije, i zatraçi
njegovu pomoĄ. Njoj se zaĆudo to nije uĆinilo nepromiåljenim. Bila je navikla da o
ljudima sudi po licu, te joj se Ćinilo prirodnim da Vinston veruje na osnovu jednog
jedinog pogleda u magnovenju da se O'Brajenu moçe verovati. Osim toga, verovala
je da svi, ili skoro svi, potajno mrze Partiju i da bi rado kråili pravila kad bi znali da
Ąe proĄi nekaçnjeno. Ali odbijala je da poveruje da rasprostranjena, organizovana
opozicija postoji i da uopåte moçe postojati. PriĆe o Goldåtajnu i njegovoj
podzemnoj vojsci, kako je govorila, samo su gomila gluposti koje je Partija izmislila
za svoje potrebe i u koje se Ćovek morao pretvarati da veruje. Ona je bezbroj
puta, na mitinzima i spontanim demonstracijama, vikala na sav glas traçHĄi smrt
ljudima Ćija imena nikad nije ni Ćula i u Ćije navodne zloĆine nije ni najmanje
verovala. Kad su se vodila javna sućenja, ona je bila na svom mestu u odredima
omladinske organizacije koji su opkoljavali sudove i danju i noĄu, skandirajuĄi u
razmacima "Smrt izdajnicima!" Tokom Dva minuta mrçnje uvek je nadmaåivala sve
ostale u izvikavanju pogrda Goldåtajnu. A ipak je imala vrlo bledu predstavu o
tome ko je Goldåtajn i kakvu doktrinu navodno zastupa. Odrasla je posle
Revolucije, i bila premlada da bi se seĄala ideoloåkih borbi åezdesetih godina.
Pojam nezavisnog politiĆkog pokreta bio je van njenih moĄi poimanja; a u svakom
sluĆaju, partija je nepobediva. PostojaĄe uvek, i uvek Ąe biti ista. ąovek se moçe
buniti jedino potajno neposluånoåĄu ili, najviåe, usamljenim Ćinovima nasilja:
ubistvom ili diverzijom.
U izvesnom smislu bila je daleko inteligentnija od Vinstona, i daleko manje
podloçna partijskoj propagandi. Jednom ga je, kad je zbog neĆega pomenuo rat
protiv Evroazije, iznenadila rekavåi da se po njenom miåljenju taj rat uopåte ne
vodi. Raketne bombe koje su svakodnevno padale na London ispaljivala je
verovatno sama vlada Okeanije, 'samo da se ljudi plaåe'. Ta misao mu doslovno
nikad nije uåla u glavu. Ona je u njemu podstakla Ćak i neku zavist kad mu je rekla
da joj je tokom Dva minuta mrçnje najveĄi problem kako da ne prsne u smeh. No
stavljala je u sumnju uĆenje Partije samo onda kad se doticalo njenog sopstvenog
çivota. ąesto je bila spremna da prihvati zvaniĆnu mitologiju samo zato åto joj
razlika izmeću istine i izmiåljotine nije bila vaçna. Verovala je, na primer, poåto je
to uĆila u åkoli, da je Partija izmislila avion. (Vinston se seti da je u vreme kad je
on bio ćak - Partija tvrdila samo da je izmislila helikopter; dvanaestak godina
kasnije, kad je Dçulija iåla u åkolu, to isto je tvrdila i za avion; joå jedna
generacija, i Partija Ąe pripisati sebi da je izmislila i parnu maåinu). A kad joj je

74/151