Page 69 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

"Ima ga puno u poslednje vreme. Osvojili su Indiju, ili tako neåto",
ravnoduåno reĆe ona. "Ali sluåaj, dragi: sad se okreni da me ne gledaå jedno tri
minuta. Sedi na drugi kraj kreveta. Nemoj mnogo blizu prozora. I ne kreĄi se dok ti
ne kaçem."
Vinston se zamiåljeno zagleda kroz muslinsku zavesu. Dole u dvoriåtu, çena
crvenih ruku joå uvek je maråirala gore-dole izmeću korita i konopca. U jednom
trenutku izvadi iz usta dve åtipaljke i zapeva, duboko se unoseĄi:

Kaçu da vreme sve rane leĆi,
Kaçu da se uvek zaboravi sve,
Al' mladost je proåla i starost veĄ doåla
A ja joå pamtim Ćasove te.

ąinilo se da celu tu nedotupavnu pesmu zna napamet. Glas joj je plovio
naviåe s mekim letnjim vazduhom, vrlo melodiĆan, pun neke sreĄne melanholije.
Dobijao se utisak da bi bila savråeno zadovoljna kad bi junsko veĆe bilo beskrajno a
zaliha rublja neiscrpna, da tu ostane joå hiljadu godina, veåajuĄi pelene i pevajuĄi
besmislice. Pade mu na pamet Ćudna Ćinjenica da nikad nije Ćuo nijednog Ćlana
Partije kako peva spontano i sam. Tako åta bi pomalo Ćak mirisalo na neispravnost,
predstavljalo opasnu ekscentriĆnost, kao razgovaranje sa samim sobom. Moçda se
ljudima peva samo onda kad su na ivici gladovanja.
"Sad moçHå da se okreneå", reĆe Dçulija. On se okrete, i za trenutak je
gotovo nije prepoznao. OĆekivao je u stvari da Ąe je videti golu. Ali nije bila gola.
Promena je bila daleko veĄa. Bila se naåminkala.

Po svemu sudeĄi, na putu do kuĄe je kriåom uåla u neku radnju u jednoj od
proleterskih Ćetvrti i kupila kompletnu garnituru kozmetiĆkog pribora. Usne su joj
bile jako nakarminisane, obrazi narumenjeni, nos napuderisan; Ćak je i ispod oĆiju
imala neåto od Ćega su izgledale sjajnije. Ceo posao nije bio obavljen osobito
veåto, no Vinstonovi kriterijumi u tim stvarima nisu bili oåtri. On nikad nije video,
ni zamiåljao, Ćlanicu Partije sa naåminkanim licem. Dçulija se beåe toliko
prolepåala da se on zapanji. Dodavåi samo malo boje na prava mesta, postala je ne
samo mnogo lepåa no i daleko çenstvenija. Kratka kosa i deĆDĆki kombinezon samo
su pojaĆavali taj utisak. Kad ju je uzeo u zagrljaj, nozdrve mu preplavi talas
sintetiĆkog mirisa ljubiĆice. On se seti polumraka u podrumskoj kuhinji, i bezubih
usta one çene. Ona je imala isti taj parfem; no u tom trenutku mu to nije smetalo.
"I parfem!" uzviknu on.
"Jeste, dragi, i parfem. A zna åta Ąu joå da uradim? GledaĄu da naćem
pravu çensku haljinu, i nosiĄu je umesto ovih blesavih pantalona. NosiĄu svilene
Ćarape i visoke åtikle! U ovoj sobi Ąu biti çena, a ne Ćlanica Partije."
Strgoåe odeĄu sa sebe i legoåe u ogromni krevet od mahagonija. Vinston se
tada prvi put svukao u njenom prisustvu. Dotle se previåe stideo svog bledog i
mråavog tela, sa oteĆenim venama na listovima i belom pegom iznad gleçnja.
ąaråava nije bilo, ali je Ąebe na kome su leçali bilo izlizano i glatko, a veliĆina i
elastiĆnost kreveta iznenadiåe ih oboje. "Sigurno je pun buva, ali baå nas briga",
reĆe Dçulija. Takav braĆni krevet se viåe nije mogao videti nigde sem u
proleterskim kuĄama. Vinston je kao dete ponekad spavao u takvom krevetu;
'çulija nikad, kako se mogla setiti.

Ubrzo padoåe u kratak san. Kad se Vinston probudio, kazaljke na starom
satu veĄ su bile domilele gotovo do devet. Nije se micao, jer je Dçulija spavala s

69/151