Page 64 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

ąovek çeli da mu bude lepo; 'oni', to jest Partija, spreĆavaju ga u tome; on onda
kråi pravila kako najbolje ume. äto 'oni' uskraĄuju Ćoveku zadovoljstva Ćinilo joj se
isto tako prirodnim kao i to åto Ćovek treba da se stara da ga ne uhvate. Partiju je
mrzela, i svoju mrçnju iskazivala najgrubljim reĆima, ali je nije kritikovala u
opåtem smislu. Za doktrinu Partije nije imala interesovanja, sem onda kad je
neposredno pogaćala njen sopstveni çivot. On primeti da ona ne upotrebljava reĆi
iz Novogovora, osim onih koje su preåle u svakodnevnu upotrebu. Za Bratstvo nikad
nije Ćula, i nije htela da veruje u njegovo postojanje. Svaki oblik organizovanja
bune protiv Partije, koji je unapred bio osućen na neuspeh Ćinio joj se glupim.
Pametno raditi znaĆilo je kråiti pravila, a ipak ostati çiv. On se usput zapita koliko
ih u mlaćoj generaciji moçe biti nalik na Dçuliju - u generaciji koja je odrasla u
svetu Revolucije, koja nije znala ni za åta drugo; za koju je Partija bila neåto
neizmenjivo, kao nebo; koja se nije bunila protiv njene vlasti veĄ jednostavno
vrdala od nje, kao åto se zec uklanja od psa.
O moguĄnosti da se uzmu nisu razgovarali. MoguĄnost je bila toliko bleda da
nije vredela misli. Nikakav komitet koji se da zamisliti ne bi odobrio njihov brak,
Ćak i kad bi se Vinstonova çena Ketrin i mogla nekako ukloniti s puta. To je bilo
beznadeçno Ćak i kao san.
"Kakva ti je bila çena?" upita Dçulija.
"Bila je - da li znaå onu reĆ iz Novogovora: dobromislen? äto znaĆi: po
prirodi ispravan, nesposoban da pomisli loåu misao?"
"Ne znam reĆ, ali takve ljude znam dobro."
On joj poĆe priĆati o svom braku, no ona je zaĆudo znala kako su suåtinske
stvari u osnovi izgledale. Opisala mu je, mada nikad nije videla ni osetila, kako se
Ketrinino telo koĆi i kruti Ćim bi je dotakao; kako se Ćinilo da ga gura od sebe Ćak i
onda kad ga je Ćvrsto grlila. Sa Dçulijom mu nije bilo teåko razgovarati o tim
stvarima; Ketrin je, u svakom sluĆaju, odavno bila prestala da bude bolna i postala
samo neprijatna uspomena.
"Mogao bih izdrçati da nije bilo jedne stvari", reĆe on, i ispriĆa joj o ledenoj
predstavi na koju ga je Ketrin naterivala svake nedelje u isti dan. "Bilo joj je
odvratno, ali je niåta nije moglo spreĆiti, da to radi. To je nazivala - ne, nikad
neĄHå pogoditi kako."
"Naåa obaveza prema Partiji", smesta reĆe Dçulija.

"Otkud znaå?"
"Dragi, pa i ja sam bila u åkoli. Predavanja o seksualnom çivotu jedanput
meseĆno za omladinu iznad åesnaest godina. I u Savezu omladine. Godinama ti to
tucaju u glavu. Verovatno im i pali, u veĄini sluĆajeva. Samo, razume se, nikad se
ne zna; ljudi su toliko dvoliĆni."
Ona nastavi u istom smislu. Kod Dçulije, svaka tema je vodila njenoj
seksualnosti. ąim bi se razgovor ma na koji naĆin dotakao te oblasti, ona je
pokazivala veliku inteligenciju. Za razliku od Vinstona, shvatala je suåtinu
puritanizma koji je Partija propovedala. Nije u pitanju bilo samo to åto seksualni
nagon stvara svoj sopstveni svet koji je Partiji van kontrole te ga zato treba
uniåtiti, ako je moguĄe. Vaçnije je bilo to åto seksualno liåavanje stvara histeriju,
koja je dobrodoåla jer se moçe preobraziti u groznicu ratobornosti i oboçavanje
voće. Ona je to iskazivala ovako:
"Kad spavaå sa çenom, troåLå energiju; a posle si sav sreĄan i ne dajeå pet
para ni za åta. A oni ne podnose da ti bude tako: hoĄe da stalno pucaå od energije.
Sve to maråiranje gore-dole, klicanje, mahanje zastavama - sve ti je to neiçivljen

64/151