Page 61 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

"Razume se. Stotine puta... pa dobro, desetine puta."
"Sa Ćlanovima Partije."
"Da, uvek s njima."

"Sa Ćlanovima Uçe partije?"
"To ne, s tim svinjama ne. Ali ima ih puno koji bi hteli, samo da imaju
priliku. Nisu oni toliki sveci kakvi se prave."

Srce mu poskoĆi. Ona je to radila desetine puta: çeleo je da su u pitanju
stotine - hiljade puta. Sve åto je nagoveåtavalo porok uvek ga je ispunjavalo
bezumnom nadom. Ko zna, moçda je Partija ispod povråine odista trula, moçda je
njen kult poçrtvovanja i odricanja samo laç pod kojom se skriva iskvarenost. Kad bi
mogao sve da ih zarazi gubom ili sifilisom! Bilo åta da uradi åto kvari, åto slabi, åto
ruåi! On je povuĆe naniçe; sad su kleĆali lice u lice.
"Sluåaj. äto si viåe muåkaraca imala, to te viåe volim. Razumeå li to?"
"Mrzim Ćistotu, mrzim dobrotu! æelim da nestanu sve vrline. æelim da ceo
svet bude poroĆan do srçi kostiju."
"Dragi, onda bi trebalo da ti savråeno odgovaraj. Ja sam upravo poroĆna do
srçi kostiju."
"Voliå li ti ovo? Mislim, ne samo sa mnom; da li uopåte voliå da se...?"
"Oboçavam."
To je bilo ono åto je iznad svega çeleo da Ćuje. Ne samo ljubav prema
jednoj jedinki, nego çivotinski nagon, prosta neizdiferencirana çelja, to je bila sila
koja Ąe Partiju razbiti u komade. On je pritisnu na travu, meću popadale zvonĆLĄe.
Ovog puta nije bilo teåkoĄa. Ubrzo im se dizanje i spuåtanje grudi vrati na
normalnu brzinu; s nekom prijatnom bespomoĄnoåĄu, oni se razdvojiåe. Sunce kao
da je peklo jaĆe. Oboma se spavalo. On se maåi odbaĆenog kombinezona i upola je
pokri njime. Gotovo smesta zaspaåe i spavali su oko pola sata.
Vinston se probudi prvi. Probudivåi se, sede i zagleda se u pegavo lice koje
je i dalje mirno spavalo na podmetnutom dlanu kao na jastuku. Ako se izuzmu usta,
nije se moglo reĄi da je lepa. Kad bi se pogledalo izbliza, videla bi se i pokoja
borica oko oĆiju. Kratka crna kosa bila je izvanredno gusta i meka. Pade mu na
pamet da joå uvek ne zna ni njeno prezime ni adresu.

Mlado, zdravo telo, sada bespomoĄno u snu, probudi u njemu oseĄanje
saçaljenja, çelju da je åtiti. No ona neçnost bez misli, koju je oseĄao pod leskom
dok je pevao drozd, ne vrati mu se do kraja. On skloni kombinezon i zagleda se u
gladak beli bok. U proålosti, pomisli on, muåkarac bi posmatrao çensko telo, naåao
da je ono poçeljno, i tu je priçi bio kraj. No danas nije moglo biti ni Ćiste ljubavi ni
Ćiste çelje. Ni jedno oseĄanje nije Ćisto, jer je sve pomeåano sa strahom i
mrçnjom. Njihov zagrljaj bio je bitka, njihov orgazam pobeda. Ono åto su uĆinili
bilo je udar na Partiju. Bilo je politiĆki akt.

3.

"Ovde moçemo joå jedanput", reĆe Dçulija. "Po pravilu je sigurno otiĄi u isto
skroviåte dvaput. Razume se, to tek za mesec-dva."
ąim se probudila, ponaåanje joj se beåe izmenilo. Postade budna i poslovna,
obuĆe se, zaveza eåarpu oko pojasa, i poĆe se baviti detaljima povratka. ąinilo se
prirodnim ostaviti taj posao njoj. Ona je oĆigledno imala prirodnog lukavstva koje
je Vinstonu nedostajalo; usto je odliĆno poznavala okolinu Londona, stekavåi to
znanje na bezbroj kolektivnih maråeva. Put kojim mu je rekla da se vrati bio je

61/151