Page 63 - George Orwell - 1984
P. 63

'çordç Orvel – 1984.



                   govorila; predstavljalo je kamuflaçu. ąovek koji se drçi manjih pravila moçe kråiti
                   veĄa. Ona je Ćak navela Vinstona da stavi hipoteku na joå jedno od svojih slobodnih
                   veĆeri i prijavi se za prekovremeni rad u fabrici municije, za åta su se zagriçeniji
                   Ćlanovi Partije javljali dobrovoljno. I tako je on poĆeo, po jedno veĆe svake
                   nedelje, provoditi Ćetiri sata, navrĄXĄi jedna na drugi male metalne predmete,
                   verovatno delove upaljaĆa za bombe, paralisan od dosade, u loåe osvetljenoj
                   fabriĆkoj hali punoj promaje gde se lupa ĆekiĄa sumorno meåala sa muzikom
                   telekrana.
                          Kad su se sastali u crkvenom tornju, ispuniåe rupe u svom dotadaånjem
                   isprekidanom razgovoru. Bilo je vrelo popodne. U tesnoj Ćvrstoj prostorijici iznad
                   zvona vazduh je bio vruĄ i ustajao; oseĄao se nepodnoåljiv smrad golubijeg izmeta.
                   Razgovarali su satima, sedeĄi na praånjavom podu prekrivenom granĆicama; s
                   vremena na vreme neko bi od njih dvoje ustao da baci pogled kroz puåkarnicu i
                   utvrdi da se ne pribliçava niko.
                          'çulija je imala dvadeset åest godina. æivela je u çenskom domu sa joå
                   trideset devojaka ("VeĆito u çenskom smradu! Nemaå      pojma koliko mrzim çene!"
                   rekla je uzgred), a radila je, kao åto je i mislio, u Odeljenju proze. Volela je svoj
                   posao, koji se uglavnom sastojao od toga åto je trebalo rukovati i odrçavati jedan
                   jak, ali kapriciozan elektriĆni motor. Nije bila 'straåno pametna', ali je volela da
                   radi rukama i rad sa maåinama joj je padao lako. Umela je da opiåe ceo proces
                   sastavljanja romana, od opåte direktive Komiteta za planiranje pa sve do
                   poslednjeg glaĆanja u takozvanoj 'glanc-grupi'. No konaĆni proizvod je nije
                   interesovao. Bila je, po svojim reĆima, 'slab muåterija za knjige'. Knjige su za nju
                   bile jednostavno roba koja se mora proizvoditi, kao pekmez ili pertle.
                          Nije se seĄala niĆeg pre prvih godina åeste decenije, a od svih ljudi koje je
                   poznavala, jedan jedini je Ćesto priĆao o predrevolucionarnim danima - bio je to
                   njen deda, koji je nestao kad joj je bilo osam godina. U åkoli je bila kapiten hokej
                   ekipe, i dobila gimnastiĆki trofej dve godine uzastopce. Pre no åto se uĆlanila u
                   Omladinsku ligu protiv seksa, bila je sekretar mesnog aktiva Saveza omladine, a pre
                   toga komandir odreda u äpijunima. Uvek je imala odliĆnu karakteristiku. ąak je u
                   svoje vreme bila izabrana (åto je predstavljalo nesumnjiv znak dobrog ugleda) za
                   rad u Pornosekciji, pododseku Odeljenja proze koji je proizvodio treĄerazrednu
                   pornografiju za prole. Pornosekciju su oni koji su radili u njoj nazivali "masna
                   kuĄa", primeti ona. Tu je ostala godinu dana, radeĄi na proizvodnji knjiçica pod
                   naslovima Nestaåne priĆe il Jedna noĄ      u devojaĆkom pansionatu, koje su, u
                   zapeĆDĄenim paketiĄima, ispod ruke kupovali mladi proleteri pod utiskom da rade
                   neåto zabranjeno.
                          "Kakve su te knjige?" radoznalo upita Vinston.

                          "Smuti pa prospi. U stvari su dosadne. Postoji samo åest zapleta, samo åto ih
                   neåto malo menjaju. Razume se, ja sam radila samo na kaleidoskopima. U glanc-
                   grupi nisam bila. Nemam smisla za knjiçevnost, dragi - Ćak ni koliko treba za taj
                   posao."
                          On sa ĆXćenjem sazna da u Pornosekciji, sem åefova odeljka, rade samo
                   çene, po teoriji da bi muåkarci, Ćiji su seksualni nagoni manje podloçni kontroli
                   nego çenski, lakåe podlegli uticaju pornografije s kojom bi radili.
                          "Ne vole Ćak ni da im rade udate çene", dodade ona. "Devojke su uvek
                   oliĆenje Ćistote, po njima. Ali kao åto vidiå, jedna baå nije."
                          Prvi   put    je   vodila   ljubav   u    åesnaestoj   godini,   sa   nekim
                   åezdesetogodiånjakom, Ćlanom Partije, koji je kasnije izvråio samoubistvo da
                   izbegne hapåenje. "Baå   dobro", reĆe Dçulija, "inaĆe bi saznali za mene kad bi
                   priznao." Zatim su doåli drugi. U njenim oĆima çivot je bio jednostavna stvar.



                                                         63/151
   58   59   60   61   62   63   64   65   66   67   68