Page 59 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

"Mislio si da sam dobra Ćlanica Partije. ąista na reĆi i delu. Zastavice,
parade, parole, igre, kolektivni maråevi - sve te budalaåtine. A ti åta? mislio si: da
joj se samo pruçi prilika, izdala bi me kao zlomislitelja pa bi me ubili?"
"Tako neåto. Znaå, mnogo je takvih devojaka."

"To sve zbog ovog sranja", reĆe ona, strçe skerletnu eåarpu omladinske lige
protiv seksa i prebaci je preko grane. Zatim, kao da se neĆega setila kad se dotakla
struka, gurnu ruku u dçep i izvadi ploĆicu Ćokolade. Prelomi je na dva dela i dade
jedan Vinstonu. Joå pre nego åto ga je uzela, Vinston oseti po mirisu da je to
veoma neobiĆna Ćokolada. Bila je tamna i sjajna, i uvijena u staniol. ąokolada je
obiĆno bila mrtve tamno mrke boje, lako se krunila, i imala ukus koji je, ukoliko se
uopåte dao opisati, podseĄao na dim zapaljenog ćubreta. Ali Ćokoladu sliĆnu onoj
koju je dobio od Dçulije veĄ je okusio, nekad u proålosti. Prvi daåak njenog mirisa
beåe pokrenuo neko seĄanje koje nije mogao odrediti u vremenu, no koje je bilo
snaçno i uznemirivalo ga.
"Odakle ti ovo?" upita on.
"Crna berza", ravnoduåno reĆe ona. "U stvari i jesam takva, na izgled.
IstiĆem se u igrama. U äpijunima sam bila komandir odreda. Tri veĆeri nedeljno
dobrovoljno radim za Omladinsku ligu protiv seksa. Sate i sate sam ja izgubila
lepeĄi one njihove blesave plakate po celom Londonu. U paradama uvek drçim
jedan kraj zastave. Uvek izgledam dobro raspoloçena i nikad niåta ne izbegavam.
äta drugi, to i ti, to je moja deviza. Jedino se tako moçe biti siguran."

Vinstonu se prvi komadi Ćokolade veĄ beåe istopio na jeziku. Ukus je bio
predivan. Ali ono seĄanje nije odlazilo; kruçilo mu je po samoj ivici svesti, duboko i
snaçno, ali neodredivo, kao kakav predmet vićen samo krajiĆkom oka. On ga odbaci
od sebe, svestan samo da je to seĄanje na neko delo kojeg bi se rado odrekao kad
bi mogao.
"Ti si vrlo mlada", reĆe on. "Od mene si mlaća sigurno deset-petnaest
godina. äta si to mogla naĄi privlaĆno na Ćoveku kao åto sam ja?"
"Neäto na tvom licu. To me je navelo da reskiram. Umem da primetim ko
nije njihov. ąim sam te videla, znala sam da si protiv onih."
Oni je znaĆilo Partija, pre svega Uça partija, o kojoj je govorila s otvorenom
zajedljivom mrçnjom zbog Ćega se Vinston oseĄao nelagodno, iako je znao da su,
ako igde mogu biti bezbedni, bezbedni baå tu. Neåto ga je na njoj bilo
zaprepastilo: njen vulgarni reĆnik. ąlanovi Partije nisu smeli da psuju; Vinston je i
sam retko psovao, ili bar retko naglas. Dçulija, mećutim, nije mogla da pomene
Partiju, naroĆito Uçu partiju, a da se ne posluçi reĆima koje se obiĆno vićaju
ispisane po zidovima klozeta. To ga nije ljutilo. Bio je to prosto jedan od simptoma
njenog revolta protiv Partije i svega åto je ona propisivala, neåto åto je na izvestan
naĆin bilo prirodno i zdravo, kao åto konj kija kad naiće na trulo seno. Bili su
napustili Ćistinu i ponovo poĆeli lutati kroz åarenilo svetlosti i senke, zagrljeni oko
struka kad god je staza bila dovoljno åiroka da idu uporedo. On primeti kako joj je
struk daleko mekåi sad kad na njemu nije bilo eåarpe. Govorili su åapatom. Izvan
Ćistine, po Dçulijinim reĆima, najbolje je bilo iĄi tiho. Ubrzo stigoåe do ivice
åumarka. Ona ga zaustavi.
"Ne izlazi na otvoreno. Moçda neko posmatra. Dok smo iza granja, sigurni
smo."

Stajali su u senci leskovog çbunja. Sunce koje se cedilo kroz bezbrojno liåĄe
bilo im je joå uvek toplo na licu. Vinston pogleda livadu na koju je åumarak izlazio i
oseti Ćudan, spori åok prepoznavanja. Poznavao ju je iz vida. Stara, popasena
utrina po kojoj je vijugala stazica a ovde-onde videli su se krtiĆnjaci. U nazubljenoj

59/151