Page 54 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

pojavila. Njemu su i duh i telo trpeli od nepodnoåljive osetljvosti, od neke vrste
providnosti, koja je svaki pokret, svaki zvuk, svaki dodir s okolinom, svaku reĆ koju
je morao izgovoriti ili sasluåati, pretvarala u agoniju. ąak ni u snu nije mogao
sasvim pobeĄi od njene slike. Tih dana nije ni doticao dnevnik. Ako je nalazio
ikakvog olakåanja to je bilo u radu, gde se katkad mogao zaboraviti i po deset
minuta. Apsolutno ni po Ćemu nije mogao saznati åta joj se desilo. Nije se mogao
raspitati ni na koji naĆin. Moçda je bila isparena, moçda je izvråila samoubistvo,
moçda je premeåtena u sasvim drugi kraj Okeanije; a najgore i najverovatnije od
svega, moçda se jednostavno predomislila i reåila da ga izbegava.
SledeĄeg dana se pojavila. Ruka joj viåe nije bila u zavoju; sad je oko
zgloba imala traku flastera. Njegovo olakåanje je bilo tako veliko da se nije mogao
uzdrçati a da se za nekoliko sekundi ne zagleda pravo u nju. Dan zatim zamalo mu
nije poålo za rukom da stupi u razgovor s njom. Kad je doåao u menzu, ona je
sedela za stolom priliĆno udaljenim od zida, sasvim sama. Bilo je rano; menza joå
nije bila sasvim pun. Red se polako pomicao napred sve dok s Vinston ne naće skoro
pred samim pultom, zatim zadrçao dva minuta poåto je neko ispred njega
protestvovao da nije dobio svoju tabletu saharina. Kad je Vinston podigao svoj
posluçavnik i uputio se njenom stolu, bila je joå uvek sama. On je nemarno iåao
prema njoj, traçHĄi oĆima mesto za nekim stolom iza nje. Delilo ih je ne viåe od tri
metra. Joå dve sekunde, i sve Ąe biti u redu. Uto neki glas iza njega pozva "Smite!"
On se uĆini da nije Ćuo. "Smite!" ponovi glas neåto jaĆe. Nije vredelo. On se okrete.
Plavokos mladiĄ priglupa lica, po imenu Vilåer, koga je Vinston povråno poznavao,
pozivao ga je s osmehom na slobodno mesto za svojim stolom. Bilo je opasno
odbiti. Prepoznat, nije mogao produçiti i sesti za sto sa devojkom koja nije u
druåtvu. Previåe bi bolo oĆi. On sede s prijateljskim osmehom. Glupavo plavokoso
lice zasija. Vinston za trenutak vide sebe kako usred tog lica udara pijukom. Posle
nekoliko minuta, devojĆin sto se popuni.
Ali nije ga mogla ne videti kad joj se pribliçavao; verovatno je shvatila åta
je posredi. SledeĄeg dana, on se postara da dobije rano. I, naravno, ona je sedela
za stolom na skoro istom mestu, opet sama. Neposredno ispred njega u redu je
stajao ĆoveĆuljak sliĆan bubaåvabi, brzih pokreta, ravna lica i sitnih sumnjiĆavih
RĆiju. OdmiĆXĄi se od pulta sa svojim posluçavnikom. Vinston vide da se ĆoveĆuljak
uputio pravo devojĆinom stolu. Nada mu ponovo splasnu. Za malo udaljenijim
stolom bilo je jedno slobodno mesto, no neåto je u ĆoveĆuljkovom izgledu govorilo
da Ąe on dovoljno paziti na svoju udobnost i izabrati sto sa najviåe slobodnih
mesta. S ledom u srcu, Vinston poće za njim. Morao je biti sam s njom, inaĆe niåta
ne vredi. U tom trenutku odjeknu jak tresak. ąoveĆuljak je leçao koliko je dug,
posluçavnik mu beåe odleteo iz ruku, a po podu su tekla dva potoĆLĄa supe i kafe.
On se podiçe na noge sa zlobnim pogledom prema Vinstonu; oĆigledno je sumnjao
da ga je ovaj sapleo. Sve se ipak zavråi dobro. Pet sekundi kasnije, dok mu je srce
gromoglasno tuklo. Vinston je sedeo za devojĆinim stolom.
Nije je gledao. Istovari svoje porcije s posluçavnika i smesta poĆe jesti. Bilo
je krajnje pogreåno da progovori odmah, pre nego åto neko naiće, ali ga je bio
uhvatio uçasan strah. Otkako mu je ona pristupila bilo je proålo nedelju dana.
Moçda se predomislila, sigurno se predomislila! Bilo je nemoguĄe da se ovo uspeåno
zavråi; tako åta se ne dogaća u stvarnom çivotu. Moçda ne bi uopåte ni progovorio
da tog trenutka nije spazio Emplforta, poetu dlakavih uåiju, kako se smuåeno vrzma
po menzi sa svojim posluçavnikom, traçHĄi gde Ąe sesti. Onako izgubljen, Emplfort
je bio privrçen Vinstonu, i svakako bi seo za njegov sto ako bi ga spazio. Da se
preće u akciju preostao je joå moçda minut. I Vinston i devojka jeli su neprekidno i
ravnomerno. SplaĆina koju su jeli bila je tanka Ćorba, u stvari supa, od boranije.
Vinston progovori tihim mrmorom. Ni jedno ni drugo nisu dizali oĆiju; ravnomerno

54/151