Page 53 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

Popodne je bilo podnoåljivije. Smesta posle ruĆka stiçe mu delikatan, teçak
posao na kome je trebalo raditi nekoliko sati i koji je zahtevao da se sve ostalo
odloçi. Sastojao se od toga åto je trebalo falsifikovati jedan niz izveåtaja o
proizvodnji koji su datirali od pre dve godine, i to na takav naĆin da se naruåi ugled
jednog od poznatijih Ćlanova Uçe partije koji je trenutno bio pod sumnjom. U tim
poslovima Vinston je bio dobar, i poće mu za rukom da devojku potpuno iskljuĆi iz
svoje svesti viåe od dva sata. Onda se seĄanje na njeno lice vrati, a s njim i
çestoka, neizdrçljiva çelja da bude sam. Dok ne bude sam, neĄe nikako moĄi da
saçvaĄe ovaj novi dogaćaj. Taj dan je bio jedan od onih kada je odlazio u Centar
kulture i odmora. On proguta joå jedan neukusan obrok, pohita do Centra, uze
XĆHåĄa u sveĆanoj ludoriji 'diskusione grupe', odigra dve partije stonog tenisa, ispi
nekoliko ĆDåa dçina i odsede pola sata na predavanju nazvanom Englsoc u odnosu
na åah. Od dosade mu se grĆila duåa, ali bar jednom nije imao impuls da izostane iz
Centra u ono veĆe kad mu je dolazio red. Kad je video reĆi Ja te volim, u njemu je
nabujala çelja da ostane çiv, te mu se najednom uĆinilo glupo rizikovati u
sitnicama. Tek kad je doålo dvadeset tri Ćasa, kad je bio kod kuĄe i u krevetu - u
mraku, gde je Ćovek siguran od telekrana ako Ąuti - tek je tad bio u stanju da
povezano misli.
Radilo se o fiziĆkom problemu koji se morao reĄiti: kako doĄi u dodir s
devojkom i zakazati sastanak. Viåe nije uzimao u obzir moguĄnost da mu ona
moçda priprema zamku. Znao je da nije tako: kad mu je predala papiriĄ, bila je
nesumnjivo uzbućena. Ćigledno se bila raspametila od straha, åto nije ni bilo Ćudo.
Joå manje mu je padalo na pamet da je odbije. Pre svega pet noĄi smiåljao je da
joj razbije lobanju kockom iz kaldrme, no to nije znaĆilo niåta. On pomisli na njeno
nago, mlado telo, onakvo kakvo ga je video u snu. Ranije mu se Ćinilo da je
zalućena kao i sve ostale, glave nabijene laçima i mrçnjom, trbuha punog leda. Na
pomisao da je moçe izgubiti, da mu belo mlado telo moçe izmaĄi, zahvati ga neka
groznica. Od svega se najviåe bojao da Ąe se ona jednostavno predomisliti ako mu
ne uspe da uskoro uspostavi vezu s njom. No fiziĆke prepreke su bile neopisive. Bilo
mu je kao Ćoveku koji je matiran a hoĄe da povuĆe potez. Kud god da se okrene,
naletao je na telekran. U stvari, njemu su svi moguĄi naĆini stupanja u vezu veĄ bili
proåli kroz glavu pet minuta poåto je proĆitao poruku; ali sad, kad je imao vremena
da razmisli o svemu, on ih ispita jedan po jedna, kao da reća instrumente po stolu.
Onakav susret do koga je doålo tog popodneva oĆigledno se nije mogao
ponoviti. Da je radila u Odeljenju dokumentacije bilo bi relativno lako, ali on je
imao samo bledu predstavu o tome u kom je delu zgrade smeåteno Odeljenje
proze, a nije imao ni izgovora da se tamo pojavi. Kad bi znao gde ona stanuje i u
koje vreme izlazi s posla, mogao bi udesiti da je sretne na putu do kuĄe; ali
pokuåati da je otprati kuĄi nije bilo sigurno: morao bi stajati pred Ministarstvom
besposlen, a to bi smesta palo u oĆi. Pisati joj preko poåte nije dolazilo u obzir. Po
pravilu koje Ćak nije ni bilo tajno, sva su pisma bila otvarana. U stvari je vrlo malo
ljudi i pisalo pisma. Za poruke koje je katkad bilo potrebno poslati postojale su
åtampane dopisnice sa dugim listama fraza; nepotrebne su se precrtavale. Bilo kako
bilo, on joj nije znao ni ime, a kamoli adresu. Najzad zakljuĆi da je menza
najsigurnija. Ako bi je zatekao samu za stolom, negde u sredini prostorije, ne
previåe blizu telekrana, i uz dovoljno glasan çagor okolnih razgovora - ako bi ti
uslovi potrajali svojih trideset sekundi, postojala bi moguĄnost da izmene nekoliko
reĆi.

Celu nedelju dana posle te veĆeri çivot je bio kao nemiran san. Prvog dana
se pojavila u menzi tek kad je on izlazio, poåto se piåtaljka veĄ bila oglasila.
Verovatno je bila prebaĆena u neku kasniju smenu. Mimoiåli su se bez ijednog
pogleda. SledeĄeg dana je bila u kantini u obiĆajeno vreme. Ali sa tri druge
devojke i neposredno ispod telekrana. Zatim se tri straåna dana uopåte nije

53/151