Page 44 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

svega nekoliko hiljada - kapitalisti, tako su se zvali - koji su bili bogati i moĄni. Oni
su posedovali sve åto se moglo posedovati. æiveli su u velikim raskoånim kuĄama sa
trideset slugu, vozili su se automobilima i koĆijama sa Ćetiri konja, pili su
åampanjac, nosili cilindre..."
Starac na jednom sinu.
"Cilindre! Ba Ćudno åto i' pomenuste. A mislio sam koliko juĆe na cilindre,
ni sam ne znam zaåto. Baå sam mislio: majkumu, evo veĄ ko zna kol'ko godina kako
nisam vid'o cilinder. Nestali dibiduz. Poslednji put sam nosio cilinder kad mi je
umrla svastika. A to vam je bilo, to vam je bilo - ne umem taĆno da vam kaçem, al'
biĄe dobri' pedeset godina. Naravno, da se razumemo, nije bio moj, bio sam ga uz'o
pod kiriju."
"Cilindri nisu toliko vaçni" strpljivo Ąe Vinston. "U pitanju je ovo: ti
kapitalisti - oni i joå nekoliko advokata, sveåtenika i sliĆnih koji su çiveli na njihov
raĆun - bili su gospodari svega. Sve åto je postojalo, postojalo je za njih. A vi -
obiĆni ljudi, radnici - vi ste bili njihovi robovi. S vama su mogli raditi åta su hteli.
Mogli su vas otpremiti u Kanadu kao stoku. Mogli su spavati s vaåim Ąerkama ako im
se prohtelo. Mogli su narediti da budete biĆevani jednom spravom koja se zvala
maĆka sa devet repova. Morali ste da im skidate kapu. Svakog kapitalistu pratila je
Ćitava gomila lakeja koji su..."
Starac ponovo sinu.
"Lakeji!" reĆe on. "E vala tu reĆ nisam Ćuo veĄ boktepita otkad. Lakeji! Sad
ste me baå podsetili na mlade dane. Ja sam nekad - u, bestraga odavno - iå'o
nedeljom u Hajd park da sluåam one ljude åto su drçali govore. Vojska spasa,
katolici, jevreji, Indusi - ko sve tu nije drç'o govore. E, tu je bio jedan - sad veĄ ne
bi' umeo da kaçem kako se zvao, al' taj ne da je govorio! Kako je taj åibao 'Lakeji!',
tako je govorio. 'Lakeji burçoazije! Isto i 'hijene' - jeste, baå tako: hijene. Naravno,
da se razumemo, to je on o laburistima."
Vinston je oseĄao da se ne razumeju.
"Evo åta sam ja, u stvari, hteo da znam", reĆe on. "smatrate li da ste danas
slobodniji nego u ono vreme? Da li se prema vama bolje postupa? U stara vremena,
ti bogataåi, ljudi sa vrha..."

"Gornji dom", reĆe starac zadubljen u uspomene.
"Dobro, Gornji dom, ako hoĄete. Samo hoĄu da vas pitam ovo: da li su ti
ljudi mogli da se prema vama ponaåaju kao prema niçima, samo zato åto ste vi bili
siromaåni a oni bogati? Na primer, je li istina da ste im se morali obraĄati sa
'gospodine' i skidati kapu kad ste prolazili mimo njih?"

Starac kao da se bio duboko zamislio. Pre no åto je odgovorio, on otpi oko
Ćetvrtinu svog piva.
"Jeste", reĆe. "Voleli su da se Ćovek do'vati za kapu pred njima. Iz
poåtovanja. Ja liĆno, ja to nisam voleo, al' eto, puno puta sam i ja skid'o kapu.
Moralo se, eto."
"A da li je bio obiĆaj - ja vam samo navodim åta sam proĆitao u udçbenicima
istorije - da li je bio obiĆaj da vas ti ljudi i njihove sluge guraju sa trotoara u
kanal?"
"Jedan me je gurnuo", reĆe starac. "SeĄam se k'o da je juĆe bilo. To se baå
dogodilo uveĆe na dan veslaĆke trke (Tradicionalna veslaĆka trka izmeću Oksforda i
Kembridça; prim. prev) - a na taj dan su uvek çestoko lumpovali - i sudarim se ja s
jednim mladiĄem. Ide on tako i tetura, a ja naletim na njega, onako sluĆajno. Kaçe
on meni 'äto ne gledaå', kaçe, kud ideå?' Kaçem ja njemu, 'åta 'oĄHå', kaçem, 'nije

44/151