Page 42 - George Orwell - 1984
P. 42

'çordç Orvel – 1984.



                   pokazivali ozbiljno interesovanje. Verovatno ih je bilo na milione kojima je lutrija
                   predstavljala glavni, ako ne i jedini razlog da i dalje çive. Ona je bila njihova
                   radost, njihova ludost, njihov melem, njihov duhovni podstrek. Kad je lutrija bila u
                   pitanju, jedva pismeni ljudi bili su sposobni za komplikovane raĆunske radnje i
                   nevićene podvige memorije. Postojalo je celo jedno pleme ljudi koji su zaraćivali
                   sebi za çivot prosto prodajom sistema, prognoze i amajlija. Vinston nije imao veze
                   sa organizacijom lutrije - to je bila nadleçnost Ministarstva obilja - ali je znao (kao,
                   uostalom, i svaki Ćlan Partije) da su zgodici u veĄini sluĆajeva izmiåljeni. Zaista su
                   se isplaĄivale samo manje sume, a dobitnici premija bili su nepostojeĄe liĆnosti. U
                   odsustvu pravog saobraĄaja unutar Okeanije, to nije bilo teåko udesiti.

                          Ali ako je uopåte bilo nade, ona je bila u prolima. ąovek se toga morao
                   drçati. Iskazano reĆima, to je delovalo razumno; a kad je Ćovek posmatrao ljudska
                   biĄa koja prolaze pored njega, postajalo je Ćin vere. Ulica u kojoj beåe skrenuo
                   vodila je nizbrdo. Zbog Ćega mu se Ćinilo da je u toj ulici veĄ bio, i da je nedaleko
                   od nje jedan od veĄih bulevara. Odnekud ispred njega razleçe se vika. Ulica je
                   zavijala pod oåtrim uglom i zavråavala se stepenicama koje su vodile u uvuĆeni
                   prolaz gde je nekoliko piljara prodavalo sparuåeno povrĄe. U tom trenutku Vinston
                   se seti gde je. Prolaz je vodio u glavnu ulicu, a iza sledeĄeg ugla, ni pet minuta
                   odatle, nalazila se antikvarnica gde je kupio praznu svesku koja mu je sad bila
                   dnevnik. A nedaleko od te radnje, u maloj knjiçari, bio je kupio pero i mastilo.
                          Na vrhu stepenica zastade za trenutak. Na suprotnoj strani prolaza nalazio
                   se neki mali Ąumez od krĆme, Ćije prozore kao da je pokrilo inje; u stvari su bili
                   prekriveni slojem praåine. Neki starac, pogrbljen ali çivahan, sa belim brkovima
                   koji su se kostreåili napred kao u raka, gurnu vrata i uće. Dok je stajao i
                   posmatrao, Vinstonu pade na pamet da je starac, kome je bilo najmanje osamdeset
                   godina, u vreme Revolucije veĄ      morao biti Ćovek srednjih godina. On i joå
                   nekolicina njegovih vrånjaka bili su poslednja preostala veza sa nestalim svetom
                   kapitalizma. U samoj Partiji viåe nije bilo mnogo ljudi koji su u zrelo doba uåli pre
                   Revolucije. Starija generacija je najveĄim delom bila likvidirana u velikim Ćistkama
                   åezdesetih godina, a åDĆica preçivelih bila je zastraåena do potpune intelektualne
                   predaje. Ako je postojao iko çivi ko mu moçe reĄi istinu o prvoj polovini veka, to je
                   mogao biti neki prol. Vinstonu odjednom proće kroz glavu onaj pasus iz udçbenika
                   istorije koji je bio prepisan u dnevniku; na to ga obuze neki ludaĆki impuls. UĄi Ąe
                   u krĆmu, nekako se upoznati sa starcem, i raspitati se kod njega. ReĄi Ąe mu:
                   "PriĆajte mi o çivotu u vreme kad ste bili deĆak. Kako je bilo u to vreme? Je li bilo
                   bolje ili gore nego danas?"


                          Na brzinu, da ne bi imao vremena da se uplaåi, on siće stepenicama i preće
                   uzanu uliĆicu. Razume se, ceo poduhvat je bio nerazuman. Kao i obiĆno, nije
                   postojao nikakav propis koji bi izriĆito zabranjivao razgovor sa prolima ili posetu
                   njihovim krĆmama, no i jedno i drugo je bilo pojava previåe neobiĆna da bi proåla
                   neprimeĄena. Ako se pojavi patrola, mogao se pravdati da mu je pripalo zlo, no to
                   bi mu teåko poverovali. On gurnu vrata; u lice ga udari odvratan sirasti zadah
                   kiselog piva. Dok je ulazio, buka u krĆmi opade za polovinu. Za lećima oseti kako
                   svi posmatraju njegov plavi kombinezon. Ljudi koji su u dnu sale igrali strelice
                   (Bacanje strelica u metu - u engleskim kafanama se po pravilu nalaze strelice i
                   meta za ovu omiljenu igru; prim. prev.) prekidoåe igru za Ćitavih trideset sekundi.
                   Starac je stajao za åankom i oko neĆega se prepirao sa kelnerom, krupnim,
                   gojaznim mladiĄem kukasta nosa i ogromnih dolaktica. Grupica ostalih stajala je
                   oko njih sa ĆDåama u rukama i posmatrala prizor.
                           äta 'oĄHå, lepo sam te pitao," reĆe starac, ratoborno ispravljajuĄi ramena.
                   "'OĄHå da kaçHå da u celoj ovoj rupi ne mo'å naćHå kriglu od pinte?"



                                                         42/151
   37   38   39   40   41   42   43   44   45   46   47