Page 40 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

Sloboda, to je sloboda reĄi da su dva i dva Ćetiri. Ako je to dato, sve ostalo
dolazi samo po sebi.

8.
Odnekud, sa dna nekog prolaza, na ulicu doplovi miris kafe koja se prçi -
prave kafe, ne kafe Pobeda I protiv svoje volje, Vinston zastade. Za sekund-dva
ponovo se naće u poluzaboravljenom svetu svog detinjstva. Onda se neka vrata
zalupiåe i uĄutkaåe miris kao zvuk.

Bio je preåao nekoliko kilometara trotoarima; u proåirenoj veni mu je
pulsiralo. To je bio veĄ drugi put u tri nedelje kako nije proveo veĆe u Centru
kulture i odmora - nepromiåljen potez, jer se svaĆije prisustvo briçljivo
proveravalo. U principu, Ćlan Partije nikad nije imao slobodnog vremena i nije
nikad bio sam osim u krevetu. Kad ne radi, jede ili spava, trebalo je da uĆestvuje u
kakvoj kolektivnoj rekreaciji; Ćiniti bilo åta åto je odavalo sklonost ka usamljivanju,
Ćak i åetati sam, uvek je bilo pomalo opasno. U Novogovoru je i za to postojala reĆ:
svojeçivot, åto je oznaĆavalo individualizam i ekscentriĆnost. Ali te veĆeri, kad je
iziåao iz Ministarstva, blagi aprilski vazduh ga beåe zaveo. Nebo je bilo toplije plavo
nego ikad ranije te godine; dugo, buĆno veĆe u Centru, dosadne, zamorne igre,
predavanja, åkripavo drugarstvo podmazano dçinom najednom mu se uĆiniåe
nepodnoåljivim. PovodeĄi se za impulsom, okrenuo je leća autobuskoj stanici i
odlutao u lavirint Londona, prvo na jug zatim na istok, zatim na sever, gubeĄi se u
nepoznatim ulicama i skoro ne hajuĄi u kom pravcu ide.
Ako uopåte ima nade, bio je zapisao u dnevnik, ona je u prolima. Te reĆi su
mu se neprestano vraĄale, konstatacija mistiĆne istine i oĆiglednog besmisla.
Nalazio se negde u kvartu najamnih straĄara, severoistoĆno od mesta koje se nekad
zvalo çelezniĆka stanica Sent Pankras. Iåao je kaldrmisanom ulicom izmeću
dvospratnica olupanih kapija koje su izlazile pravo na trotoar i na neki Ćudan naĆin
podseĄale na pacovske rupe. Ovde-onde meću kockama kaldrme videle su se bare
prljave vode. Naokolo je ulazilo i izlazilo iz kapija, nestajalo niz prolaze koji su se
odvajali s obe strane, i vrvelo trotoarima zaĆXćujuĄe mnoåtvo sveta - devojke u
punom cvatu, sa grubo naåminkanim ustima, mladiĄi koji su ganjali devojke, debele
rasklimatane çene po kojima se videlo kako Ąe devojke izgledati kroz deset godina,
starci koji su se vukli na iskrivljenim nogama, i poderana bosonoga deca koja su se
igrala u barama i rasturala na ljutite krike svojih majki. Skoro Ćetvrtina prozora u
toj ulici bilo je razbijeno i pokrpljeno kartonom ili furnirom. Na Vinstona skoro niko
nije obraĄao paçnju; nekoliko njih ga je posmatralo s nekom uzdrçljivom
radoznaloåĄu. Ispred jedne kapije stajale su i razgovarale dve Ćudoviåno debele
çene sa rukama crvenim kao cigla prekråenim preko kecelje. Dok se pribliçavao,
Vinston uhvati nekoliko mrvica njihovog razgovora.
"Jeste, reko' ja njoj, sve je to, reko', lepo i krasno. Al' da si ti na mom
mestu, pitala bi' ja tebe åta bi' radila. Lako je, reko', tebi da mi soliå pamet, al' da
su tebi moje brige, i ti bi tako isto."
"Jes', vala", reĆe druga, "to i jeste ono."
Reskavi glasovi se namah prekidoåe. Dok je prolazio, çene ga odmeriåe u
neprijateljskom Ąutanju. No posredi u stvari nije bilo neprijateljstvo: jednostavno
neki oprez, neko trenutno koĆenje, kao pri prolasku kakve nepoznate çivotinje.
Plavi kombinezon Ćlana Partije u ovakvoj ulici nije mogao biti svakodnevni prizor. U
stvari, biti vićen na takvom mestu nije bilo preporuĆljivo, sem ako Ćovek nije imao
odrećenog posla. Ako bi naleteo na patrolu, ona bi ga lako mogla zaustaviti. 'Druçe
molim vas vaåa dokumenta. äta radite u ovom kraju? U koje vreme ste iziåli s posla?

40/151