Page 43 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

"Pinta? äta ti je sad pa to?" upita kelner, naginjuĄi se prema starcu i
oslanjajuĄi se vrhovima prstiju na åank.

"Vidi ga! Kobajagi kelner a ne zna åta je pinta. Pinta ti je pola kvarta, a
Ćet'ri kvarta, to je galon. 'OĄHå joå i azbuku da te uĆim?"

"Nikad Ćuo nisam", odreza kelner. "Litar i pola litra - drugo ne sluçimo. Eno
ti tamo ĆDåe na polici."
"Ja pijem na pinte," nije se davao starac. "Baå si mog'o da mi natoĆLå pintu.
Kad sam ja bio mlad nije bilo niåta na taj tvoj litar."
"Kad si ti bio mlad ljudi su jo çiveli na drveĄu", reĆe kelner, namigujuĄi
ostalim gostima.
Odjeknu smeh, i nelagodnosti od Vinstonovog ulaska kao da nestade.
StarĆevo lice prekriveno belim Ćekinjama beåe porumenelo. On se okrete,
gunćajuĄi neåto za sebe, i sudari se s Vinstonom. Vinston ga blago uhvati za ruku.

"Jeste li za jedno piĄe?" upita ga on.
"Vi ste gospodin Ćovek", reĆe starac, ponovo ispravljajuĄi ramena. On kao da
nije primeĄivao Vinstonov plavi kombinezon. "Daj jednu pintu!" dobaci on kelneru,
agresivno. "Pintu pivĆuge."
Kelner im natoĆi po pola litra tamnosmećeg piva u debele krigle koje je bio
isprao u kofi ispod åanka. U prolskim krĆmama moglo se dobiti jedino pivo. Oni nisu
smeli da piju dçin, ali su do njega ipak mogli doĄi bez mnogo muke. Igra strelica
nastavi se punom parom, a ljudi za åankom poĆHåe razgovarati o lutriji. Vinstonovo
prisustvo za trenutak beåe zaboravljeno. Pored prozora je stajao Ćamov sto; tu je
mogao razgovarati sa starcem ne plaåHĄi se da Ąe ga ko Ćuti. Opasnost je bila
velika, ali u krĆmi bar nije bilo telekrana, åto je proverio joå kad je uåao.
"Baå je mog'o da mi natoĆi pintu", zagunća starac sedajuĄi. "Pola litra mi je
malo. Od pola litra ne mogu da se zadovoljim. A ceo litar mnogo. Ako popijem
litar, svaki Ćas me tera u klozet. Baåka cena."
"Mora biti da ste videli velikih promena u çivotu", reĆe Vinston za probu.
StarĆeve bledoplave oĆi skretoåe sa mete za strelice na åank, a sa åanka na
vrata muåkog klozeta, kao da je mislio da su se promene desile u samoj krĆmi.
"Pivo je bilo bolje", reĆe on najzad. "I jeftinije! Kad sam ja bio mlad, pivo je
koåtalo - mi smo govorili 'pivĆuga' - Ćet'ri penija pinta. Joå pre rata, naravno."
"Koji je to rat bio?" upita Vinston.
"Svi ratovi", rasejano odgovori starac. On podiçe ĆDåu; ramena mu se ponovo
ispraviåe. "E pa, çiveli; u vaåe zdravlje!"
2åtra jabuĆica na mråavom grlu odskoĆi, spusti se zaprepaåĄujuĄom brzinom
i piva nestade. Vinston ode do åanka i vrati se sa joå dve politrice. Starac je, reklo
bi se, bio zaboravio svoju predrasudu protiv celog litra.

"Vi ste mnogo stariji od mene", reĆe Vinston. "Po svemu sudeĄi bili ste
odrastao Ćovek joå pre nego åto sam se ja rodio. Vi joå pamtite kako je bilo u
starim vremenima, pre Revolucije. Ljudi mojih godina, u stvari, ne znaju niåta o
tom dobu. Mi o tome moçemo samo Ćitati u knjigama, a ono åto u njima piåe moçe
i ne biti istina. Zato bi voleo da Ćujem åta vi mislite. U udçbenicima istorije piåe da
je çivot pre Revolucije bio potpuno razliĆit od danaånjeg, da je tada postojala
straviĆna tiranija, nepravda, siromaåtvo - gore nego åto i zamisliti moçemo. Ovde u
Londonu masa sveta nije celog çivota imala dovoljno za jelo. Polovina njih nije
imala ni obuĄe. Radili su dvanaest sati dnevno, napustili åkolu sa devet godina,
spavali po desetoro u jednoj sobi. A u isto vreme postojala je jedna åDĆica ljudi,

43/151