Page 37 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

kako bilo, negde u vreme kad su se on i Ketrin rastali. No onaj datum koji je vaçan
u celoj stvari prethodio je tome kojih sedam ili osam godina.

PoĆetak priĆe je u stvari padao u sredinu åezdesetih godina, u periodu
velikih Ćistki u kojima su prvobitne voće Revolucije bile likvidirane jednom zauvek.
U 1970. od svih njih ostao je jedino Veliki Brat. Svi ostali su dotle veĄ bili
raskrinkani kao izdajnici i kontrarevolucionari. Goldåtajn je bio u bekstvu i krio se
neznano gde; åto se tiĆe ostalih, nekoliko njih je prosto nestalo, dok je veĄina bila
pogubljena posle spektakularnih procesa na kojima su priznali sve svoje zloĆine.
Meću onima koji su najduçe ostlai u çivotu, bila su trojica voća po imenu Dçons,
Aronson i Raterford. Oni su bili uhapåeni po svemu sudeĄi 1965. godine. Kao åto se
Ćesto deåavalo, prvo su nestali, i godinu dana ili neåto duçe nije se znalo jesu li çivi
ili ne, a zatim najednom izvedeni pred javnost da optuçe sami sebe na uobiĆajeni
naĆin. Priznali su åpijuniranje u korist neprijatelja (neprijatelj je i tada bila
Evroazija), proneveru drçavnih sredstava, ubistvo raznih partijskih funkcionera,
intrige protiv Velikog Brata koje su datirale iz vremena dugo pre Revolucije i
sabotaçe koje su prouzrokovale smrt stotina hiljada ljudi. Poåto su to priznali, bili
su pomilovani, vraĄeni u Partiju i postavljeni na poloçaje koji su u stvari bili
sinekure, ali su odavali utisak vaçnih funkcija. Sva trojica su u Tajmsu objavila
duge, pokajniĆke Ćlanke u kojima su analizirali razloge za svoju izdaju i obeĄavali
da Ąe se popraviti.
Neko vreme poåto su bili puåteni na slobodu, Vinston ih je svu trojicu video
u kafani Pod kestenom. SeĄao se strave i opĆinjenosti koju je oseĄao posmatrajuĄi
ih krajiĆkom oka. Oni su bili daleko stariji od njega, ostaci jednog davnog sveta,
gotovo poslednje velike figure preostale iz herojskih ranih dana Partije. Iz njih je
joå uvek, jedva primetno, izbijala Ćar ilegalne borbe i graćanskog rata Vinston je
imao oseĄanje, mada su Ćinjenice i datumi veĄ u to doba poĆeli da se zamagljuju,
da je za njih Ćuo godinama pre Velikog Brata. No oni su sada bili i van zakona,
neprijatelji, nedodirivi, neopozivo osućeni na konaĆan nestanak za godinu ili dve.
Ko bi jednom pao åaka Policiji misli na kraju se nikad ne bi izvukao. Oni su bil
leåevi koji Ćekaju da budu ponovo poslati u grob.

Svi stolovi oko njihovog bili su prazni. Nije bilo pametno Ćak ni biti vićen u
blizini takvih ljudi. Oni su sedeli u tiåini nad ĆDåama dçina zaĆinjenog karanfiliĄem,
åto je bio specijalitet kafane. Od sve trojice, Vinstona je najviåe impresionirao
Raterford. On je nekad bio Ćuveni karikaturista, Ćije su brutalne karikature
doprinosile potpaljivanju javnog mnjenja pre i za vreme Revolucije. ąak su se i
sada u Tajmsu pojavljivale, u dugim razmacima, njegove karikature. One su sad
bile samo imitacija njegovog ranijeg stila, Ćudnovato beçivotne i neubedljive. Uvek
su u pitanju bile stare teme, podgrejane za novu priliku - siromaåne stambene
Ćetvrti, izgladnela deca, uliĆne borbe, kapitalisti u cilindrima - kapitalisti su se
izgleda Ćak i na barikadama drçali svojih cilindara - beskrajan, beznadeçan napor
za vraĄanjem u proålost. On je bio ogromnog rasta, sa grivom masne sede kose,
buhavim licem i debelim, crnaĆkim usnama. U svoje vreme je morao biti
izvanredno snaçan; sad je njegovo ogromno telo bilo opuåteno, povijeno, podbulo,
rasklimano na sve strane. ąinilo se da se na oĆigled slama, kao planina koja se
raspada.
Bilo je petnaest Ćasova; samotno doba dana. Vinston se viåe nije seĄao kako
se u to doba zadesio u kafani. Ona je bila gotovo prazna. Iz telekrana se cedila
muzika metalnog zvuka. Njih trojica su sedeli u svom uglu skoro nepokretno, ne
govoreĄi ni reĆ. Nepozvan, kelner im donese novu turu dçina. Na stolu pred njih
bila je åahovska tabla; figure su bile nameåtene, ali niko nije poĆinjao igru. A zatim
se, za kojih pola minuta, neåto desi sa telekranima. Melodija koju su svirali
promeni se; promeni se Ćak i ton: u njemu se pojavi - ali to je bilo teåko opisati -

37/151