Page 35 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

Dok ne postanu svesne, neĄe se nikad pobuniti, a dok se ne pobune, neĄe
moĄi da postanu svesni.

Ova reĆenica, pomisli on, kao da je prepisana iz nekog partijskog
udçbenika. Razume se, Partija je tvrdila da je oslobodila prole ropstva. Pre
Revolucije su ih kapitalisti besramno izrabljivali, gladovali su, bili biĆevani, çene
prisiljavane da rade u rudnicima (çene su u stvari joå uvek radile u rudnicima),
åestogodiånja deca prodavana da rade u fabrikama. No u isto vreme, drçHĄi se
principa dvomisli, Partija je uĆila da su proli po prirodi niça biĄa koja se primenom
nekoliko jednostavnih pravila moraju drçati u pokornosti, kao çivotinje. U stvari se
o prolima znalo veoma malo. Nije bilo ni potrebno znati mnogo. Sve dok su radili i
razmnoçavali se, ostale njihove aktivnosti su bile nevaçne. Ostavljeni samima sebi,
kao stoka puåtena na argentinske ravnice, oni su se bili vratili naĆinu çivota koji
kao da im je bio uroćen, kao da je preostao od iskoni. Raćali su se, rasli na ulici, u
dvanaestoj godini poĆinjali da rade, prolazili kroz kratak procvat lepote i seksualne
çelje, venĆavali se u dvadesetoj, postajali sredoveĆni u tridesetoj, umirali najĆHåĄe
u åezdesetoj. Teçak fiziĆki rad, briga o kuĄi i deci, sitne svaće sa susedima,
filmovi, fudbal, pivo i, iznad svega, kocka ispunjavali su njihov duhovni horizont.
Drçati ih pod kontrolom nije bilo teåko. Meću njima se uvek kretalo nekoliko
agenata Policije misli, åireĄi laçne glasine i likvidirajuĄi ono malo pojedinaca za
koje se smatralo da mogu postati opasni; ali nije bilo ni pokuåaja da se zadoje
ideologijom Partije. Nije bilo poçeljno da proli imaju Ćvrste politiĆke poglede. Od
njih se traçio jedino izvestan primitivni patriotizam na koji se moglo osloniti kad
god bi zatrebalo privoleti ih na duçe radno vreme ili smanjenje sledovanja. ąak i
kad su postajali nezadovoljni, kao åto se koji put deåavalo, njihovo nezadovoljstvo
nije vodilo nikuda jer su ga, nemajuĄi opåtih predstava, mogli usredsrediti samo na
sitne pojedinaĆne trzavice. VeĄa zla po pravilu nisu primeĄivali. Znatna veĄina
prola Ćak nije ni imala telekran u kuĄi. ąak se i obiĆna policija retko meåala u
njihove poslove. U Londonu je bilo neverovatno mnogo kriminala; postojao je ceo
jedan podzemni svet lopova, razbojnika, prostitutki, prodavaca droga i varalica
svih vrsta; no sve je to bilo nevaçno jer se deåavalo samo meću prolima. U pitanju
morala bilo im je dozvoljeno da se drçe obiĆaja svojih predaka. Seksualni
puritanizam Partije nije im bio nametan. Promiskuitet se nije kaçnjavao, razvod je
bio dopuåten. äto se toga tiĆe, bila bi dozvoljena i religija da su proli pokazali bilo
kakav znak potrebe il çelje za njom. Bili su ispod svake sumnje. Kao åto je govorila
partijska parola: 'Proli i çivotinje su slobodni.' Vinston poće rukom naniçe i oprezno
se poĆHåa po oteĆenoj veni. Bila ga je ponovo zasvrbela. Ono na åta se Ćovek
redovno vraĄa bila je nemoguĄnost da se sazna kakav je zaista bio çivot pre
Revolucije. On izvadi iz fijoke udçbenik istorije za decu, koji je bio uzajmio od
gospoće Parsons, i poĆe odatle prepisivati jedan pasus u svoj dnevnik:

U proålosti, pre naåe slavne Revolucije, London nije bio onaj lepi grad koji
danas poznajemo. On je tada bio mraĆno, prljavo, bedno mesto gde skoro niko nije
imao dovoljno da jede i gde je stotine hiljada siromaånih ljudi çivelo bez odeĄe na
nogama, pa Ćak bez krova nad glavom. Deca vaåih godina morala su da rade
dvanaest Ćasova dnevno za svirepe gospodare koji su ih tukli biĆevima ako nisu
radili dovoljno brzo i hranila ih samo mrvama ustajalog hleba i vodom. Ali usred
ove straåne bede postojalo je samo nekoliko velikih i lepih kuĄa gde su çiveli
bogataåi koji su imali i po trideset sluga. Bogataåi su se zvali kapitalisti. To su bili
debeli, ruçni ljudi zlobnih lica kao ovaj naslikan na sledeĄoj strani. Na slici se vidi
da je odeven u dug crni kaput koji se zvao frak, i sjajan åHåir neobiĆnog izgleda,

35/151