Page 33 - George Orwell - 1984
P. 33

'çordç Orvel – 1984.



                   zvao 'çivi magnetofon'. No i pored svega bi izdrçao s njom da nije bilo jedne jedine
                   stvari: seksa.

                          ąim bi je dotakao, ona se trzala i koĆila. Zagrliti nju bilo je kao zagrliti
                   pokretnu drvenu figuru. NajĆudnije je bilo to åto mu je davala utisak da ga, Ćak i
                   kad ga steçe uza se, svom snagom istovremeno i odbija od sebe, toliko su joj u tim
                   trenucima miåLĄi bili kruti. Ona bi prosto leçala i çmurila, i nije se ni opirala ni
                   saraćivala, nego podnosila. To mu je bilo izvanredno neprijatno; na kraju je
                   postalo uçasno. No Ćak i tada je bio spreman da podnese çivot s njom da su se
                   mogli saglastiti da ne spavaju zajedno, ali Ketrin zaĆudo nije htela. Govorila je da
                   moraju zaĆeti dete ako je ikako moguĄe. I tako se farsa nastavljala, redovno,
                   jednom nedeljno, kad god nije bilo neizvodljivo. ąak je imala obiĆaj da ga ujutru
                   odrećenog dana podseĄa na to, kao na kakvu obavezu koja se doveĆe mora ispuniti
                   i koja se ne sme zaboraviti. U tim prilikama upotrebljavala je dva izraza. Jedan je
                   bio 'napraviti dete', a drugi 'izvråiti naåu duçnost prema Partiji', (da, odista je
                   upotrebljavala tu frazu). Vrlo brzo je poĆeo da se istinski uçasava kad bi se
                   odrećeni dan pribliçio. SreĄom nisu rodili dete; ona je najzad pristala da obustavi
                   dalje pokuåaje, i ubrzo potom su se rastali.
                          Vinston neĆujno uzdahnu. Zatim ponovo uze pero i napisa:



                          Ona se bacila na krevet i smesta, bez ikakvog uvoda, na najgrublji,
                   najuçasniji naĆin koji se moçe zamisliti, podigla suknju. Ja sam..



                          Vide se ponovo kako stoji u mutnom svetlu stone lampe, sa vonjem
                   bubaåvaba i jevtinog parfema u nosu, i oseĄanjem poraza i odvratnosti u srcu,
                   pomeåanim Ćak i u tom trenutku sa seĄanjem na Ketrinino belo telo, slećeno
                   zauvek hipnotiĆkom moĄi Partije. Zaåto uvek mora da bude tako? Zaåto ne moçe da
                   stekne sebi çenu umesto ovih prljavih petljanja u razmacima od po nekoliko
                   godina? No imati istinsku ljubavnicu bilo je skoro nezamislivo. ąlanice Partije bile
                   su sve iste. Krepost se u njihovo biĄe bila upila isto tako duboko kao i odanost
                   Partiji. Paçljiva obrada u detinjstvu, sportske igre i hladni tuåevi, budalaåtine
                   utalambasane u åkoli, äpijunima i omladinskoj organizaciji, predavanja, parade,
                   pesme i vojna muzika - sve je to iz njih istislo prirodna oseĄanja. Razum mu je
                   govorio da mora biti izuzetaka, ali mu duåa nije verovala. Sve su one bile
                   neprobojne, kao åto Ćlanice Partije i treba da budu. A on je hteo, ne toliko da bude
                   voljen, koliko da sruåi taj zid vrline, makar samo jednom u çivotu. Seksualni Ćin,
                   uspeåno izveden, predstavljao je pobunu. æelja je bila zlomisao. Da nije niåta
                   drugo uĆinio no probudio Ketrin - kad bi to bilo moguĄe - znaĆilo bi da ju je zaveo,
                   iako mu je bila çena.
                          No trebalo je staviti na papir i ostatak priĆe. On napisa:


                          Ja sam odvrnuo fitilj u lampi. Kad sam je video na svetlu...



                          Posle one tame, svetlo parafinske lampe izgledalo je bljeåtavo. On ju je tek
                   tada prvi put zaista video. Bio je zakoraĆio prema njoj, a onda zastao, ispunjen
                   pohotom i uçasom. Bilo mu je do bola jasno åta reskira time åto je doåao ovamo.
                   Bilo je savråeno moguĄe da ga patrola uhvati dok izlazi; uostalom, moguĄe je da ga
                   veĄ Ćekaju pred vratima. Ako ode ne uradivåi ono radi Ćega je doåao...!

                          To se moralo napisati, to se moralo priznati. Tek na svetlosti je primetio,
                   odjednom, da je ta çena stara. Sloj åminke na licu bio joj je tako debeo da se




                                                         33/151
   28   29   30   31   32   33   34   35   36   37   38