Page 34 - George Orwell - 1984
P. 34
'çordç Orvel – 1984.
Ćinilo da Ąe popucati, kao maska od lepenke. U kosi je imala mnogo sedih; ali
najjezovitnije je bilo to åto su joj usta bila poluotvorena, a u njima nije bilo niĆeg
do peĄinskog mraka. Uopåte nije imala zuba.
On çurno napisa, rukopisom veĄ obezliĆenim:
Na svetlu sam video da je vrlo stara, najmanje pedeset godina. Ali ono sam
ipak obavio.
Ponovo pritiåte kapke prstima. Najzad je sve bilo napisano, ali olakåanje
nije dolazilo. Terapija nije uspela. Potreba da iz sveg glasa izvikuje skaredne reĆi
bila je isto onoliko çestoka koliko i ranije.
7.
Ako uopåte ima nade, pisao je Vinston, ona je u prolima.
Ako uopåte ima nade, ona mora biti u prolima, jer se samo u tim
uzmuvanim, zanemarenim masama, koje su saĆinjavale 85 odsto stanovniåtva
Okeanije, mogla proizvesti energija koja Ąe razoriti Partiju. Partija se nije mogla
oboriti iznutra. Njeni neprijatelj, ako je imala neprijatelja, nisu imali naĆina da se
skupe, pa Ćak ne ni da jedan drugog prepoznaju. ąak i kad bi ono legendarno
Bratstvo postojalo, åto je bilo jedva moguĄe, bilo je nezamislivo da se njegovi
pripadnici mogu skupljati u grupe veĄe od dvoje ili troje. Buntovniåtvo se
izraçavalo izrazom oĆiju, intonacijom glasa; u najboljem sluĆaju, nekom
proåaputanom reĆi. Ali proli, ako bi samo kojim sluĆajem postali svesni svoje
snage, ne bi imali potrebe da se kriju. Bilo bi dovoljno samo da se podignu i stresu,
kao konj kad stresa muve. Da hoĄe, mogli bi Partiju razneti u komade koliko sutra.
Valjda im jednog dana mora doĄi na pamet da se dignu. Pa ipak...!
On se seti kako je jednom iåao nekom ulicom prepunom sveta kad je
najednom iz popreĆne uliĆice malo ispred njega eksplodirao strahovit urlik stotina
glasova - çenskih. To je bio zagluåan, gromoglasan krik besa i oĆajanja, duboko,
glasno 'O-o-o-o-o!' koje je odjekivalo kao zvuk zvona kad se odbija od zidova. Srce
mu je podskoĆilo. PoĆelo je! pomislio je na to. UliĆni neredi! Proli su se najzad
podigli! Kada je stigao do mesta odakle se Ćula buka, video je samo gomilu od dve-
tri stotine çena koje su se gurale oko pijaĆnih tezgi, sa tako tragiĆnim izrazima lica
kao da su na brodu koji tone. No u tom trenutku opåti oĆaj se raspade na mnoåtvo
pojedinaĆnih svaća. Posredi je bilo to åto su se za jednom od tih tezgi prodavale
plehane åerpe - bedna, krhka roba ali veoma traçena, jer je do kuhinjskog posuća
bilo teåko doĄi. Sad se ispostavilo da je zalihe neoĆekivano nestalo. Pobednice u
guçvi, izgurane i izgaçene, pokuåavale su da odmagle sa svojim åerpama dok su
desetine ostalih çagorile oko tezge, optuçujuĄi prodavca da sprovodi protekciju i da
negde u rezervi Ćuva jo åerpi. U jednom trenutku se razleçe nova eksplozija
uzvika. Dve podbule çene, od kojih je jednoj kosa bila raåĆupana, bile su dohvatile
jednu istu åerpu i otimale se za nju. Jedan trenutak su vukle svaka na svoju stranu,
a zatim se dråka odlomi. Vinston ih je posmatrao s gaćenjem. A ipak je, samo za
trenutak, u tom kriku iz svega nekoliko stotina grla, zazvuĆala takva straåna snaga!
Kako to da nikad ne viĆu tako zbog drugih, vaçnih stvari?
On napisa:
34/151
