Page 31 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

se vrlo verovatno u roku od tri dana naĄi u podrumima Ministarstva ljubavi, ali
polovina cigarete je polovina cigarete, i treba je saĆuvati. Sajm beåe smotao svoju
traku papira i gurnuo je u dçep. Parsons se beåe ponovo raspriĆao.
"BaĄo, jesam li priĆao ja tebi", reĆe on, smeåkajuĄi se i grickajuĄi kamiå
svoje lule, "kako su ona moja dva deriåteta potpalila suknju onoj matoroj piljarki
na pijaci kad su je videli kako uvija kobasice u plakat sa slikom V.B.? Dobila je
gadne opekotine. MangupĆLĄi, a? Ali ne da imaju klikere! Vidiå kako ih u äpijunima
obuĆavaju. Prvoklasno! ąak bolje nego u moje vreme. Znaå åta su im sad najnovije
dali? Trube za uvo, kad prisluåkuju kroz kljuĆaonice! Moja curica preksinoĄ donela
jednu i isprobala na vratima dnevne sobe; kaçe, Ćuje dvaput bolje nego golim
uvetom. Jasno, to je samo igraĆka, nemoj da zaboraviå; ali upuĄuje na pravi put,
a?"
Tog trenutka iz telekrana se Ću prodoran zviçduk piåtaljke, signal za
povratak na posao. Sva trojica skoĆLåe na noge da se umeåaju u guçvu oko liftova, i
iz Vinstonove cigarete ispade preostali duvan.

6.
Vinston je upisivao u svoj dnevnik:

To se desilo pre tri godine, u jednoj uzanoj sporednoj ulici blizu jedne od
velikih çelezniĆkih stanica. Ona je stajala pored neke kapije, ispod uliĆne sijalice
koja je jedva svetlela. Imala je mladalaĆko lice, veoma naåminkano. Privukla me je
upravo ta åminka, njena belina kao u maske, sa jarko crvenim usnama. ąlanice
Partije nikad se ne åminkaju. Na ulici nije bilo nikoga; nije bilo ni telekrana.
Zatraçila je dva dolara. Proåao...

Za trenutak se oseti nemoĄnim da nastavi. Zatvori oĆi i pritisnu kapke
prstima, da iscedi iz njih viziju koja mu se uporno vraĄa. Beåe ga obuzela gotovo
neodoljiva çelja da na sav glas izvikuje skaredne reĆi. Ili da udara glavom o zid, da
preturi sto i zavitla mastionicu kroz prozor - da uĆini bilo åta çestoko, glasno ili
bolno åto bi moglo zaseniti uspomenu koja ga je kinjila.
Najgori neprijatelj Ćovekov, razmiåljao je on, jeste upravo njegov nervni
sistem. Svakog trenutka postoji opasnost da se unutraånja napetost pretvori u
kakav vidljiv simptom. On se seti Ćoveka s kojim se pre nekoliko nedelja mimoiåao
na ulici: Ćoveka sasvim svakodnevnog izgleda, Ćlana Partije, od svojih trideset pet -
Ćetrdeset godina, visokog i mråavog, sa torbom u ruci. Razdvajalo ih je svega
nekoliko metra kad se levi obraz tog Ćoveka iznenada iskrivio od nekog grĆa. U
samom trenutku kad su se mimoiåli, grĆ se ponovio: trenutan trzaj, brz kao blenda
na fotografskom aparatu, ali oĆigledno priroćen. Vinston se seti da je u tom
trenutku pomislio: ovaj ga je siromaåak ugasio. No najstraånije je bilo to åto je grĆ
po svemu sudeĄi bio nesvestan. Najpogibeljnija opasnost je bila buncanje, ali on
nije video naĆina da se Ćovek od nje saĆuva.
Udahnu i nastavi da piåe:

Proåao sam s njom kroz kapiju, preko zadnjeg dvoriåta, i uåao u kuhinju u
podrumu. Uza zid je stajao krevet, a na stolu lampa koja je bila u priliĆnoj meri
zasenĆena. Ona...

31/151