Page 28 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

znoja. Rumeno lice mu je bilo prekriveno kapljicama. Uopåte, njegova sposobnost
da se znoji bila je izvanredno velika. U kolektivnom centru za rekreaciju uvek se
moglo pogoditi, po vlaçnosti dråke na reketu, da je on igrao ping-pong. Sajm beåe
izvadio iz dçepa traku papira na kojoj je bila duga kolona reĆi i zadubio se u nju
drçHĄi hemijsku olovku u ruci.

"Vidi ga kako radi i za vreme prekida", reĆe Parsons, podgurkujuĄi Vinstona.
"Vredan momak, a? äta ti je to, baĄo? Sigurno neåto teåko za moj mozak. Smite,
baĄo, reĄi Ąu ti zaåto te ganjam. Zaboravio si onaj prilog."
"Za åta?" upita Vinston, automatski se maåajuĄi novca. Oko Ćetvrtine plate
uvek je odlazilo na dobrovoljne priloge, kojih je bilo tako mnogo da se nisu mogli
svi ni popamtiti.
"Za nedelju mrçnje. Znaå, onaj fond iz kuĄnih priloga. Ja sam blagajnik za
naå blok. Znaå kako smo svi zapeli - Ćuda Ąemo uĆiniti. I mogu ti reĄi da neĄe biti
moja krivica ako naåa Pobeda ne istakne najviåe zastava od cele ulice. ObeĄao si mi
dva dolara."
Vinston pronaće i predade dve izguçvane, prljave novĆanice, koje Parsons
upisa u notes urednim rukopisom nepismenih.
"Joå neåto, baĄo", reĆe on. "ąujem da te je juĆe onaj moj mangup gaćao iz
praĄke. Dobro sam mu oĆitao. Rekao sam mu da Ąu mu je uzeti ako mu se joå
jedanput desi."

"Verovatno mu je bilo krivo åto nije mogao da gleda veåanje", reĆe Vinston.
"E pa, znaå kako je, vidi se dobro vaspitanje. Nemirni k'o Ćigre, oboje, ali ne
da su pametni! Ni na åta i ne misle sem na äpijune; i na rat, naravno. Znaå åta je
ona moja devojĆica uradila u subotu kad joj je odred bio na maråu, dole u
Berkemstedu? Uhvatila joå dve curice, pobegla s maråa i celo popodne pratila nekog
nepoznatog Ćoveka. Pratile su ga dva sata, kroz celu åumu, a kad su doåle u
Ejmeråem predale ga patroli."
"A zaåto su to uradile?" upita Vinston, ne shvatajuĄi sasvim. Parsons
pobedniĆki nastavi:
"Moja curica je bila sigurna da je neprijateljski agent - ubaĆen padobranom,
na primer. Ali gledaj, baĄo, åta je najvaçnije. äta misliå, zaåto joj je uopåte palo
na pamet da ga prati? Videla ga je da nosi neke Ćudne cipele - kaçe, nikad nije
videla takve. ZnaĆi, sigurno stranac. Pametna mala, a? a svega joj sedam godina."
äta se desilo s onim Ćovekom?" upita Vinston.
"E to ne znam, naravno. Samo ne bi me niåta zaĆudilo da su ga..." Parsons
XĆini pokret kao da niåani, i coknu jezikom podraçavajuĄi pucanj.
"Dobro je", zamiåljeno reĆe Sajm, ne diçXĄi glavu sa svoje trake papira.
"Razume se, ne smemo reskirati", disciplinovano se sloçi Vinston.
"Znaå kako je, u ratu smo", reĆe Parsons.

Kao u potvrdu ovoga, sa telekrana nad njihovim stolom se razleçe turobni
signal. Mećutim, ovog puta u pitanju nije bilo obaveåtenje o pobedi na frontu, nego
samo saopåtenje Ministarstva obilja.
"Drugovi!" povika energiĆan mladalaĆki glas. "Paçnja, drugovi! Imamo
veliĆanstvene vesti za vas. Primljeni podaci o proizvodnji svih vrsta robe åiroke
potroånje pokazuju da je çivotni standard porastao za niåta manje nego dvadeset
odsto u odnosu na proålu godinu. Danas je u celoj Okeaniji doålo do neobuzdanih
spontanih manifestacija; radnici su iziåli iz svojih fabrika i kancelarija maråirali
ulicama, maåXĄi zastavicama i kliĆXĄi Velikom Bratu u znak zahvalnosti za bolji,

28/151