Page 27 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

nemoguĄe razabrati jednu jedinu reĆ. Vinston samo jednom uhvati frazu - 'potpuna
i konaĆna likvidacija goldåtajnizma' - izbaĆenu munjevitom brzinom, i to tako da se
imao utisak da je to jedna reĆ, kao deo åtamparskog sloga izliven ujedno. Ostalo je
bilo prosto buka, gakanje. Pa ipak, mada se u stvari nije moglo Ćuti åta taj Ćovek
govori, nije moglo biti nikakve sumnje o prirodi njegovog monologa. To je mogao
biti napad na Goldåtajna, zahtev za oåtrijim merama protiv zlomislitelja i sabotera,
erupcija gneva povodom zloĆina evroazijske vojske, pohvala Velikom Bratu ili
herojima na malabarskom frontu - svejedno, razlike nije bilo. Ma o Ćemu taj Ćovek
govorio, bilo je jasno da je svaka re Ćista ideologija, Ćist englcos. Dok je
posmatrao besoko lice sa vilicom koja se brzo pokretala gore-dole, Vinstonu doće
Ćudno oseĄanje da to nije pravo ljudsko biĄe nego neka lutka. Taj Ćovek nije
govorio iz mozga, nego iz grkljana. Ono åto mu je izlazilo iz usta sastojalo se od
reĆi, no to nije bio pravi govor: to su bili samo zvuci proizvedeni u nesvesnom
stanju, kao paĆje gakanje.
Sajm se beåe uĄutao za trenutak i dråkom kaåike izvlaĆio linije po barici
Ćorbe. Glas sa drugog stola je uçurbano gakao, lako Ćujan uprkos sveopåte buke.
"U Novogovoru postoji jedna reĆ", reĆe Sajm. "Ne znam da li je znaå:
patkogovoriti, gakati kao patka. To je jedna od onih interesantnih reĆi koje imaju
dva suprotna znaĆenja. Primenjena na protivnika, ona predstavlja uvredu;
primenjena na istomiåljenika, pohvalu."

Sajm Ąe bez daljnjega biti isparen, ponovo pomisli Vinston. Ta ga misao
malo rastuçi, iako je znao da ga Sajm nipodaåtava i pomalo prezire, i da je
savråeno sposoban da ga prokaçe kao zlomislitelja ako naće i najmanji razlog. Sa
Sajmom neka nijansa, neåto neuhvatljivo, nije bilo u redu. Neåto mu je
nedostajalo: diskretnost, povuĆenost, izvesna spasonosna doza gluposti. Za njega
se ne bi moglo reĄi da je ideoloåki neispravan. Verovao je u principe englsoca,
oboçavao Velikog Brata, uçivao u pobedama, mrzeo jeretike, i to ne samo iskreno,
nego i s nekim nesustalim çarom, izuzetno dobrom obaveåtenoåĄu kojoj obiĆni
Ćlanovi Partije nisu bili ni blizu. A ipak je nad njim uvek bila neka senka zlog glasa.
On je govorio stvari koje je bolje preĄutati, bio previåe naĆitan, Ćesto odlazio u
kafanu Pod kestenom, sastajaliåte slikara i muziĆara. Nije postojao nikakav zakon,
Ćak ni nepisan, protiv odlaçenja u kafanu Pod kestenom, no ona je ipak nekako bila
na zlu glasu. Bivåi, sada diskreditovani partijski rukovodioci su se okupljali u toj
kafani pre nego åto ih je zahvatila definitivna Ćistka. Govorilo se da je tamo nekad,
pre godina i decenija, bio vićan i sam Goldåtajn. Sajmovu sudbinu nije bilo teåko
predvideti. A ipak je bila neoboriva Ćinjenica da bi Sajm ako bi ma i za tri sekunde
uspeo da shvati prirodu Vinstonovih tajnih miåljenja, ovoga smesta prokazao
Policiji misli. To bi uostalom, uradio svako - ali Sajm pre nego ostali. Nadobudost
nije bila dovoljna. Biti ideoloåki ispravan znaĆi biti nesvestan.
Sajm podiçe pogled. "Evo Parsonsa", reĆe on.
Neåto u tonu njegovog glasa kao da je izmeću ove dve reĆi ubacio 'one
budale'. Parsons, Vinstonov sused u stambenoj zgradi Pobeda, odista im se
pribliçavao, probijajuĄi se kroz gomilu - zdepast, plavokos Ćovek çabljeg lica. U
trideset petoj godini, on je veĄ imao naslage sala na vratu i u pojasu, ali pokreti su
mu ipak bili odseĆni i deĆDĆki. Cela njegova pojava odavala je utisak okrupnjalog
deĆaka, i to u tolikoj meri da ga je, iako je nosio propisni kombinezon, bilo skoro
nemoguĄe ne zamiåljati odevenog u kratke plave pantalone, sivu koåulju i crvenu
maramu äpijuna. DozivajuĄi njegovu sliku u seĄanje, Ćovek bi neminovno video
bucmaste obraze i rukave zavrnute sa punaĆkih dolaktica. A Parsons je odista uvek
oblaĆio kratke pantalone kad god bi mu kolektivni izlet ili kakva druga fiziĆka
aktivnost dala za to makar i malo razloga. Pozdravivåi ih obojicu jednim
raspoloçenim "Zdravo, zdravo!" on sede za njihov sto, åireĄi oko sebe jak miris

27/151