Page 26 - George Orwell - 1984
P. 26

'çordç Orvel – 1984.



                          "Ti joå uvek ne shvataå dovoljno pravu vrednost Novogovora", reĆe on gotovo
                   tuçno. "ąak i kad piåHå  novogovorski misliå  na Starogovoru. Ja sam Ćitao neke od
                   onih Ćlanaka koje povremeno objavljujeå u Tajmsu. Nisu loåi; samo vidi se da su to
                   u stvari prevodi. U dubini duåe ti se i dalje drçLå  Starogovora i sve one njegove
                   nepreciznosti, svih onih beskorisnih nijansi u znaĆenju. Ti ne shvataå kakva lepota
                   leçi u uniåtavanju reĆi. Znaå  li da je Novogovor jedini jezik na svetu Ćiji se reĆnik
                   svake godine smanjuje?"

                          Vinston to, razume se, nije znao. On se osmehnu, nadajuĄi se da mu osmeh
                   deluje kao saglasnost; nije se usućivao da progovori. Sajm odgrize joå jedan komad
                   mrkog hleba, za trenutak poçvaka, pa nastavi:
                          "Zar ne shvataå   da je cilj Novogovora upravo u tome da smanji opseg
                   miåljenja? Na kraju Ąemo uspeti to da zlomisao postane doslovno nemoguĄa, jer
                   neĄe biti reĆi kojima bi se mogla izraziti. Svaki pojam koji i dalje bude potreban
                   moĄi Ąe da se izrazi samo jednom reĆju Ćije Ąe znaĆenje biti oåtro omećeno a sva
                   ostala znaĆenja izbrisana i zaboravljena. VeĄ  sad, u jedanaestom izdanju, nismo
                   daleko od toga. No taj Ąe proces trajati joå dugo posle naåe smrti. Svake godine sve
                   manje reĆi, sve manji obim svesti. Razume se, ni sam nema razloga - ni opravdanja
                   - za zlomisao. Sve je to samo pitanje samodiscipline, kontrole nad stvarnoåĄu. Ali
                   na kraju neĄe biti potrebe ni za tim. Kad jezik bude usavråen, Revolucija Ąe biti
                   gotova. Novogovor je englsoc, a englsoc je Novogovor," dodade on nekim mistiĆnim
                   zadovoljstvom. "Je li ti kad palo na pamet da do 2050. godine, ako ne i pre, neĄe
                   viåe postojati niko ko bi mogao razumeti ovakav razgovor kakav mi vodimo?"
                          "Sem..." sumnjiĆavo poĆe Vinston, pa zastade.
                          Bilo mu je na vrh jezika da kaçe 'Sem prola', ali se zaustavio; nije bio sasvim
                   siguran da li bi takva primedba bila ideoloåki potpuno na mestu. Mećutim, Sajm
                   beåe pogodio åta je on hteo reĄi.

                          "Proli nisu ljudi", bezbriçno reĆe on. "Do 2050. godine - a verovatno i ranije -
                   Starogovor Ąe se potpuno izgubiti. Cela knjiçevnost proålosti biĄe uniåtena. ąoser,
                   äekspir, Milton, Bajron - svi Ąe oni postojati samo u novogovorskoj verziji; ne samo
                   izmenjeni, nego okrenuti u svoju suprotnost. ąak Ąe se i njiçevnost Partije
                   izmeniti. ąak i parole. Kako da se odrçi parola kao åto je 'sloboda je ropstvo' kad
                   neĄe postojati Ćak ni pojam slobode? Cela klima miåljenja Ąe biti drugaĆija.
                   Miåljenja, u danaånjem smislu te reĆi, u stvari neĄe ni biti. Biti ideoloåki ispravan
                   znaĆi ne misliti - nemati potrebe da se misli. Biti ideoloåki ispravan znaĆi biti
                   nesvestan."

                          Jednog dana, pomisli Vinston s iznenadnim dubokim ubećenjem, jednog
                   dana Sajm Ąe biti isparen. Previåe je inteligentan. Vidi suviåe jasno i govori suviåe
                   otvoreno. Partija takve ne voli. Jednog dana Ąe nestati. To mu se vidi na licu.
                          Vinston beåe dovråio svoj hleb i sir. Okrete se malo postrance na stolici da
                   popije svoju åolju kafe. Za stolom levo onaj Ćovek metalnog glasa i dalje je
                   nemilice priĆao. Sluåala ga je neka devojka, moçda njegova sekretarica, koja je
                   sedela leća okrenutih Vinstonu i, po svemu sudeĄi, revnosno se slagala sa svime åto
                   je govorio. Vinston bi s vremena na vreme uhvatio kakvu primedbu kao "Potpuno
                   ste u pravu, potpuno se slaçem s vama", izgovorenu mladalaĆkim i priliĆno
                   Ąurkastim çenskim glasom. No onaj drugi glas nije zastajao ni za trenutak, Ćak ni
                   kad bi devojka progovorila. Vinston je njegovog vlasnika poznavao iz vićenja, mada
                   mu nije bilo poznato niåta viåe do to da on ima neku vaçnu funkciju u Odeljenju
                   proze. To je bio Ćovek tridesetih godina, miåLĄavog grla i velikih, pokrivljenih usta.
                   Glava mu je bila malo zabaĆena, te mu se u naoĆare, zbog ugla pod kojim je sedeo,
                   uhvati svetlo i Vinston vide dva prazna kruga umesto oĆiju. Bilo je neĆeg
                   XçasavajuĄeg u tome åto je u bujici zvuka koja mu je isticala iz usta bilo skoro




                                                         26/151
   21   22   23   24   25   26   27   28   29   30   31