Page 25 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

Novogovoru, za åta je bio struĆnjak i o Ćemu je govorio zanimljivo. Vinston okrete
glavu malo u stranu da izbegne krupne crne oĆi koje su ga ispitivale.

"Dobro je bilo", zamiåljeno reĆe Sajm. "Samo mislim da greåe åto im vezuju
noge. Volim da ih gledam kako se dçilitaju. A iznad svega, na kraju, kad isplaze
jezik, onako plav - sasvim svetlo plav. Taj mi je detalj posebno privlaĆan."
"SledeĄi!" povika servirka u beloj kecelji sa kutlaĆom u ruci.
Vinston i Sajm gurnuåe svoje posluçavnike prema peĄi. Servirka im tresnu na
njih propisani ruĆak - metalnu åerpicu ruçLĆasto-sivkaste Ćorbe, komad hleba,
kocku sira, åolju kafe Pobeda bez mleka, i tabletu saharina. "Eno jednog stola,
tamo pod telekranom", reĆe Sajm. "Usput moçemo da uzmemo po jedan dçin."
'çin dobiåe u åoljama od fajansa bez dråke. Probiåe se kroz pretrpanu
prostoriju i istovariåe jelo s posluçavnika na sto sa metalnom ploĆom, u Ćijem je
jednom uglu neko ostavio baricu Ćorbe, prljave teĆnosti sa izgledom bljuvotine.
Vinston podiçe svoju åolju dçina, zastade za trenutak da napregne çivce, i sruĆi u
grlo teĆnost uljastog ukusa. Kad je iscedio suze iz oĆiju, najednom otkri da je
gladan. PoĆe gutati kriåku za kriåkom Ćorbe u kojoj je sem gustiåa bilo i kockica
neke ruçLĆaste sunćeraste mase - verovatno kakvog preparata mesa. Ni jedan ni
drugi ne progovoriåe dok nisu ispraznili svoje åerpice. Za stolom levo od Vinstona
neko je govorio uçurbano bez prekida, oåtrim brbljavim tonom nalik paĆjem
gakanju probijajuĄi opåtu vrevu u prostoriji.
"Kako napreduje reĆnik?" upita Vinston podiçXĄi glas da nadjaĆa buku.
"Sporo", reĆe Sajm. "Ja radim na pridevima. Neopisivo privlaĆan posao."
ąim se pomenuo Novogovor, lice mu je zasijalo. On gurnu svoju åerpicu u
stranu, podiçe jednom tankom rukom komad hleba a drugom kocku sira i naçe se
preko stola da ne bi morao vikati.
"Jedanaesto izdanje je definitivno", reĆe on. "Sada dajemo jeziku konaĆni
oblik - oblik koji Ąe imati kad viåe ne bude govorio drugaĆije. Kad budemo gotovi,
ljudi kao åto si ti moraĄe da ga uĆe ispoĆetka. Verovatno misliå da nam je najveĄi
posao pronalaziti nove reĆi. Ali ni govora o tome! Mi uniåtavamo reĆi - na desetine,
na stotine svakog dana. Svodimo jezik na sam kostur. U jedanaestom izdanju nema
nijedne reĆi koja Ąe zastareti pre 2050 godine."
On halapljivo zagrize svoj komad hleba, proguta nekoliko zalogaja, zatim
nastavi, sa straåĄu cepidlake. Mråavo i tamno lice mu beåe oçivelo, a oĆi izgubile
svoju podsmeåljivost i dobile skoro sanjalaĆki izgled.

"Divna stvar, to uniåtavanje reĆi. Razume se, najviåe se izbacuju glagoli i
pridevi, ali ima na stotine imenica kojih se isto tako moçemo osloboditi. I to ne
samo sinonima, nego i antonima. Najzad, s kojim pravom da postoji reĆ koja nije
niåta drugo do suprotnost nekoj drugoj? Svaka reĆ u sebi sadrçi i svoju suprotnost.
Uzmi na primer reĆ 'dobar'. Ako takva reĆ postoji, Ćemu onda reĆ 'loå'? 'Nedobar' bi
vredela isto toliko - Ćak i viåe, jer predstavlja potpunu suprotnost, za razliku od
reĆi 'loå'. Ili, ako hoĄHå jaĆu verziju reĆi 'dobar', Ćemu ceo taj niz nepotrebnih i
nepreciznih reĆi kao åto su 'odliĆan' ili 'izvrstan' i sve ostale? To se sve moçe iskazati
reĆju 'viåedobar'; ili 'dvaputviåedobar', ako hoĄHå neåto joå jaĆe. Razume se, te reĆi
su veĄ u upotrebi, ali u konaĆnoj verziji Novogovora neĄe se upotrebiti nijedna od
onih drugih. Na kraju Ąe celu pojmovnu oblast dobra i zla obuhvatiti samo åest reĆi
- u stvari samo jedna. Zar ne vidiå koliko lepote ima u tome? Razume se, prvobitnu
ideju je dao Veliki Brat", dodade on posle jednog trenutka.
Na pomen Velikog Brata, Vinstonu prelete preko lica izraz mlade revnosti.
Sajm i pored toga otkri nedostatak oduåevljenja kod svog sagovornika.

25/151