Page 24 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

Vinston se premiåljao da li da druga Ogilvija odlikuje Orednom za
izvanredne zasluge, drugog reda; najzad zakljuĆi da ne bi trebalo, jer bi to povuklo
za sobom unoåenje novih podataka u ostala dokumenta.
Zatim baci joå jedan pogled na suparnika u boksu preko puta. Neåto mu je
govorilo da Tilotson radi na istom zadatku na kome i on. Nije se moglo znati Ćiji Ąe
tekst biti prihvaĄen, ali on je bio duboko siguran da Ąe ovog puta to biti njegov.
8Ćini mu se Ćudno da Ćovek moçe stvarati mrtvace, ali ne i çive ljude. Drug Ogilvi,
koji u sadaånjosti nikad nije postojao, sad je postojao u proålosti; kad sam Ćin
falsifikovanja bude zaboravljen, postojaĄe isto onoliko autentiĆno, i po istim
dokazima, kao i Karlo Veliki i Julije Cezar.

5.

U menzi, niskoj i smeåtenoj duboko pod zemljom, red za ruĆak se sporo
pomicao napred. Prostorija je veĄ bila prepuna sveta i zagluåne buke. Sa peĄi iza
pulta åirila se para s mirisom Ćorbe, nakiselim i poneåto metalnim, koji ipak nije
sasvim nadjaĆavao isparenja dçina Pobeda. Na suprotnoj strani sobe nalazio se mali
åank, u stvari samo rupa u zidu, gde se mogao dobiti dçin po ceni od deset centi za
veliki gutljaj.
"Taman onaj koga traçim", reĆe neko iza Vinstonovih leća.
On se okrete. To je bio njegov prijatelj Sajm, koji je radio u istraçivaĆkom
odeljenu. 'Prijatelj' moçda i nije bila prava reĆ. Nisu postojali prijatelji, postojali
su drugovi; no bilo je drugova s kojima je bilo prijatnije biti u druåtvu nego s
drugima. Sajm je bio filolog, specijalista za Novogovor. Bio je Ćlan ogromne ekipe
koja je radila na sastavljanju jedanaestog reĆnika Novogovora. Niska rasta, niçi od
Vinstona, imao je crnu kosu i krupne izbuljene oĆi, istovremeno tuçne i
podsmeåljive, koje kao da su ispitivale sagovornikovo lice.
"Hteo sam da te pitam imaå li koji çilet", reĆe on.
"Nijedan!" reĆe Vinston uçurbano i s nekim oseĄanjem krivice. "Traçio sam ih
svuda. Viåe ih nema."
Svi su traçili çilete. On je, u stvari, imao joå dva neupotrebljena koja je
paçljivo Ćuvao. VeĄ mesecima je vladala glad za çiletima. Uvek je postojao poneki
potreban artikal koji se nije mogao naĄi u prodavnicama za Ćlanove Partije. Nekad
su to bila dugmad, nekad vuna za krpljenje, nekad pertle; sada su to bili çileti.
Mogli su se nabaviti, pa i to teåko, jedino posle manje-viåe konspirativne potrage
na 'slobodnom' trçLåtu.
"VeĄ åest nedelja se brijem istim çiletom", slaga on.
Red se pomeri za joå jedno mesto napred. Kad zastadoåe, on se okrete i
ponovo suĆeli sa Sajmom. Obojica uzeåe po jedan masni metalni posluçavnik sa
gomile na ivici pulta.
"Jesi li iåao juĆe da gledaå veåanje zarobljenika?" upita Sajm.
"Radio sam", ravnoduåno reĆe Vinston. "BiĄe u çurnalu, verovatno."
"To je vrlo slaba zamena", reĆe Sajm.
Njegove podsmeåljive oĆi proåpartaåe Vinstonovim licem. ąinilo se da
govore "Znam ja tebe. ąitam te. Vrlo dobro znam zaåto nisi iåao da gledaå kako ih
veåtaju." Sajm je, na neki intelektualni naĆin, bio otrovno ispravna. Umeo je da
govori sa ogavnim sladostrasnim zadovoljstvom o napadima helikoptera na
neprijateljska sela, o sućenjima i priznanjima zlomislitelja, o izvråavanju smrtnih
kazni u podrumima Ministarstva ljubavi. Razgovarati s njim uglavnom je znaĆilo
odvraĄati ga od tih tema i navoditi, ukoliko je moguĄe, na struĆni razgovor o

24/151