Page 23 - George Orwell - 1984

'çordç Orvel – 1984.

obavezno potrebnog ispravljanja tekstova vezanih za ovaj; kad to bude gotovo,
odabrana laç Ąe uĄi u stalnu arhivu i postati istina.

Vinston nije znao zaåto je Viders pao u nemilost. Moçda zbog korupcije ili
nesposobnosti. Moçda se Veliki Brat jednostavno oslobaćao previåe popularnog
potĆinjenog. Moçda je Viders ili neko blizak njemu bio osumnjiĆen za jeretiĆke
sklonosti. Ili je, najverovatnije od svega, do svega toga doålo zato åto su Ćistke i
isparivanja bile nerazdvojni deo sistema. Jedini pouzdani trag se mogao naĄi u
reĆima odn nelica, koje su znaĆile da je Viders veĄ mrtav. Doduåe, to nije uvek
moralo biti istina. Ponekad su ih puåtali i ostavljali na slobodi po celu godinu, pa i
dve, pre nego åto bi nad njima izvråili smrtnu kaznu. Ovde-onde bi se neko za koga
se verovalo da je odavno mrtav pojavio kao utvara na nekom od javnih sućenja gde
bi okrivio stotine drugih pre nego åto bi nestao, ovaj put zauvek. Viders je,
mećutim, veĄ bio nelice. Ne postoji - nije uopåte ni postojao. Vinston zakljuĆi da
neĄe biti dovoljno jednostavno preokrenuti smisao govora Velikog Brata. BiĄe
najbolje napisati novi govor, o neĆemu potpuno nepovezanom sa prvobitnom
temom.
Mogao je da sastavi jedan od uobiĆajenih napada na izdajnike i
zlomislitelje, no tako åta bi bilo krajnje neoriginalno; s druge strane, izmisliti
kakvu pobedu na frontu ili kakav blistav uspeh u prebacivanju norme devete
troletke, znaĆilo bi isuviåe komplikovati posao oko sastavljanja dokumentacije.
Najbolja bi bila neka Ćista izmiåljotina. U glavi mu najednom iskrsnu, kao unapred
pripremljena, slika izvesnog druga Ogilvija, koji je nedavno herojski poginuo u
ratu. Veliki Brat je ponekad posveĄivao svoju dnevnu zapovest uspomeni na kakvog
skromnog, obiĆnog Ćlana Partije, Ćiji bi çivot i smrt iznosio kao primer za ugled.
Dakle, za ovu priliku Ąe slaviti uspomenu na druga Ogilvija. Uistinu, drug Ogilvi nije
uopåte ni postojao, no nekoliko åtampanih redova i dve-tri laçne fotografije Ąe mu
zaĆas udahnuti çivot.
Vinston razmisli za trenutak, zatim privuĆe diktograf i poĆe diktirati
uobiĆajenim stilom Velikog Brata, vojniĆkim i cepidlaĆkim u isto vreme, koji je
zbog posebnog manira govornikovog da postavlja pitanja i smesta na njih odgovara
("Kakvu pouku, drugovi, moçemo iz ovoga izvuĄi? Pouku - koja je u isto vreme i
jedan od osnovnih principa englsoca - da..." itd, itd) bilo lako imitirati.
Kad mu je bilo tri godine, drug Ogilvi je odbijao sve igraĆke sem doboåa,
puåkomitraljeza i modela helikoptera. U åestoj godini - godinu dana pre roka, u
njegovom sluĆaju se izuzetno odstupilo od pravila - postao je Ćlan äpijuna; u
devetoj je veĄ bio komandir odreda. U jedanaestoj je odao roćenog strica Policiji
misli. U sedamnaestoj je postao predsednik Okruçnog komiteta Lige protiv seksa. U
devetnaestoj je pronaåao ruĆnu bombu novog tipa koju je kasnije prihvatilo
Ministarstvo mira i koja je na prvoj probi ubila trideset jednog evroazijskog
zarobljenika odjednom. U dvadeset i treĄoj je poginuo na duçnosti. Dok je leteo
nad Indijskim okeanom noseĄi vaçne depeåe, napali su ga neprijateljski mlaznjaci;
nemajuĄi izlaza, privezao je za sebe puåkomitraljez kao balast i iskoĆio iz
helikoptera zajedno sa depeåama - åto je, po reĆima Velikog Brata, predstavljalo
smrt na kojoj se samo moçe zavideti. Veliki Brat je joå dodao nekoliko primedbi o
kreposti i doslednosti druga Ogilvija. Ogilvi je bio potpuni apstinent i nepuåDĆ, nije
znao ni za kakvu reakciju sem svakodnevnih jednoĆasovnih veçbi u gimnastiĆkoj
sali, i bio se zakleo na celibat, smatrajuĄi da su brak i porodica nespojivi sa
naĆinom çivota aktiviste koji je dvadeset i Ćetiri Ćasa dnevno odan duçnosti. Nije
razgovarao ni o Ćemu sem o principima englsoca, niti imao drugog cilja do pobede
nad evroazijskom armijom i hvatanja åpijuna, sabotera, zlomislitelja i izdajnika
uopåte.

23/151