Page 23 - George Orwell - 1984
P. 23

'çordç Orvel – 1984.



                   obavezno potrebnog ispravljanja tekstova vezanih za ovaj; kad to bude gotovo,
                   odabrana laç Ąe uĄi u stalnu arhivu i postati istina.

                          Vinston nije znao zaåto je Viders pao u nemilost. Moçda zbog korupcije ili
                   nesposobnosti. Moçda se Veliki Brat jednostavno oslobaćao previåe popularnog
                   potĆinjenog. Moçda je Viders ili neko blizak njemu bio osumnjiĆen za jeretiĆke
                   sklonosti. Ili je, najverovatnije od svega, do svega toga doålo zato åto su Ćistke i
                   isparivanja bile nerazdvojni deo sistema. Jedini pouzdani trag se mogao naĄi u
                   reĆima odn nelica, koje su znaĆile da je Viders veĄ   mrtav. Doduåe, to nije uvek
                   moralo biti istina. Ponekad su ih puåtali i ostavljali na slobodi po celu godinu, pa i
                   dve, pre nego åto bi nad njima izvråili smrtnu kaznu. Ovde-onde bi se neko za koga
                   se verovalo da je odavno mrtav pojavio kao utvara na nekom od javnih sućenja gde
                   bi okrivio stotine drugih pre nego åto bi nestao, ovaj put zauvek. Viders je,
                   mećutim, veĄ bio nelice. Ne postoji - nije uopåte ni postojao. Vinston zakljuĆi da
                   neĄe biti dovoljno jednostavno preokrenuti smisao govora Velikog Brata. BiĄe
                   najbolje napisati novi govor, o neĆemu potpuno nepovezanom sa prvobitnom
                   temom.
                          Mogao je da sastavi jedan od uobiĆajenih napada na izdajnike i
                   zlomislitelje, no tako åta bi bilo krajnje neoriginalno; s druge strane, izmisliti
                   kakvu pobedu na frontu ili kakav blistav uspeh u prebacivanju norme devete
                   troletke, znaĆilo bi isuviåe komplikovati posao oko sastavljanja dokumentacije.
                   Najbolja bi bila neka Ćista izmiåljotina. U glavi mu najednom iskrsnu, kao unapred
                   pripremljena, slika izvesnog druga Ogilvija, koji je nedavno herojski poginuo u
                   ratu. Veliki Brat je ponekad posveĄivao svoju dnevnu zapovest uspomeni na kakvog
                   skromnog, obiĆnog Ćlana Partije, Ćiji bi çivot i smrt iznosio kao primer za ugled.
                   Dakle, za ovu priliku Ąe slaviti uspomenu na druga Ogilvija. Uistinu, drug Ogilvi nije
                   uopåte ni postojao, no nekoliko åtampanih redova i dve-tri laçne fotografije Ąe mu
                   zaĆas udahnuti çivot.
                          Vinston razmisli za trenutak, zatim privuĆe diktograf i poĆe diktirati
                   uobiĆajenim stilom Velikog Brata, vojniĆkim i cepidlaĆkim u isto vreme, koji je
                   zbog posebnog manira govornikovog da postavlja pitanja i smesta na njih odgovara
                   ("Kakvu pouku, drugovi, moçemo iz ovoga izvuĄi? Pouku - koja je u isto vreme i
                   jedan od osnovnih principa englsoca - da..." itd, itd) bilo lako imitirati.
                          Kad mu je bilo tri godine, drug Ogilvi je odbijao sve igraĆke sem doboåa,
                   puåkomitraljeza i modela helikoptera. U åestoj godini - godinu dana pre roka, u
                   njegovom sluĆaju se izuzetno odstupilo od pravila - postao je Ćlan äpijuna; u
                   devetoj je veĄ  bio komandir odreda. U jedanaestoj je odao roćenog strica Policiji
                   misli. U sedamnaestoj je postao predsednik Okruçnog komiteta Lige protiv seksa. U
                   devetnaestoj je pronaåao ruĆnu bombu novog tipa koju je kasnije prihvatilo
                   Ministarstvo mira i koja je na prvoj probi ubila trideset jednog evroazijskog
                   zarobljenika odjednom. U dvadeset i treĄoj je poginuo na duçnosti. Dok je leteo
                   nad Indijskim okeanom noseĄi vaçne depeåe, napali su ga neprijateljski mlaznjaci;
                   nemajuĄi izlaza, privezao je za sebe puåkomitraljez kao balast i iskoĆio iz
                   helikoptera zajedno sa depeåama - åto je, po reĆima Velikog Brata, predstavljalo
                   smrt na kojoj se samo moçe zavideti. Veliki Brat je joå dodao nekoliko primedbi o
                   kreposti i doslednosti druga Ogilvija. Ogilvi je bio potpuni apstinent i nepuåDĆ, nije
                   znao ni za kakvu reakciju sem svakodnevnih jednoĆasovnih veçbi u gimnastiĆkoj
                   sali, i bio se zakleo na celibat, smatrajuĄi da su brak i porodica nespojivi sa
                   naĆinom çivota aktiviste koji je dvadeset i Ćetiri Ćasa dnevno odan duçnosti. Nije
                   razgovarao ni o Ćemu sem o principima englsoca, niti imao drugog cilja do pobede
                   nad evroazijskom armijom i hvatanja åpijuna, sabotera, zlomislitelja i izdajnika
                   uopåte.






                                                         23/151
   18   19   20   21   22   23   24   25   26   27   28